Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСБЕТНОГ САВбТА

302

снога знака. Ово јекраће од „Иеторијскога појава" коЈему је мјесто у програму за литурђику у Богосдовији, а не овдје. Да се избрише ово све : „о знамењу за новорођену децу и, кад се ово врши ; о неодлагању крштења деце и о нужној припреми за нравилно крнггење, како се и за што доносе деца у цркву на четрдесети дан ио рођењу. " Ово је из онсега настирског богословља, и није за ученике ниже гимназије; него за богослове и свештенике, који су дужни, да у згодно доба поуче о томе своје парохијане, особито родитеље. Да се са свијек изостави : „како се венчава, и, шта се претходно тражи од женика и невесте те, да се венчање према иропису црквених и грађанских закона може нравилно извршити". И ово је „раг ехсеНепсе" из пастирског богословља и сувшне у овоме нрограму, јер је сиецијално за свештенике. Мјесто овога могло би доћи : значење 'и важност вјенчања (брака) у цркви, друштву и држави. Да се избрише са свијем : „шта се тражи од оних који у други брак стукају ; — Над ким се врши јелеосвећење и како" — јер ово није за ученике гимназије. Да се изостави : „кратви нацрт малога, великога, свештеничкога и монашеског опела." Мјесто тога могло би доћи ово : значење опијела и његове разлике. Да се са свијем избрише : „како се посвећују ђаци у стихар и значај тога посвећења." — „Како се носвећују калуђери и ко може према правилима црквеиим ступити у калуђерство." Мјесто : „како се освећује св. миро и антиминс и црква и, ко је надлежан да их освети", да се каже шта је свето миро и антиминс, и ко освећује то и цркву. Доста је, да ученици знаду шта је свето миро и антиминс. А, како се освећују, то им није потребно знати. То је за богослове. У IV дјелу мјесто : „ђаконске хаљине,» да се каже: ђаконско црквено одјејање : стихар, наруквице и орар ; п њихово значење ; мјесто : „свештеничке хаљине," да се замијени : свештеничко црквсно одјејање : стихар, енитрахиљ, нојас, наруквице, Фелон и набедреници ком се да ; — мјесто:

„владичине хаљине," да се каже: владичанско црквено одјејање, побројивши све ; јер су оваки термини у програму неприличпи за литурђику. Осим тога могу се још иод тијем разумјети и обичне свакидање, на чак и креветне хаљине. А, кад се каже : „владичанско црквено одјејање" прецизноје и ништа се друго подтијем не може разумјети. Све науве имају и своје засебне термине, па их, наравно, икају и богословске, које ваља да зпају и употребљавају писци црквених а богословских наука. У "V дијелу мјесто : „дванајегг великих Богородичних и Христових светаца," да каже : празника или благих дана ; јер овдје нема смисларијеч „светаца/ 1 ' почем су ти светковни дани Богородични и Христови; а не њиховијех „светаца" ! Мјесто : „Паска, као цент]>ум свију светих дана," да се каже : значење паске у хришћанској цркви. Да се са свијем изостави алинеја 13, која гласи : „са кратким описом биограшије, рада и значаја њиховог за нравославље," из разлога, које сам већ споменуо на својем мјесту. И поред овијех иоправака и скраћења овај ће програм опет бити опширан. Ну ако се ове поправке и скраћења усвоје и ако се учебник напише методично зналачки, моћи ће поднијети. Али по мојему мишљењу не би требало, да буде већи од 5 штампаних табака. IV Нрограм је за хришћанску науку у IV разреду гимназије доста добро одмјерен, обухвативши главне основе православне хришћанске вјере, које ваља да зна свакн хришћанин и хришћанка. При свем том не могу, а да не напоменем, да и у овоме програму има тешких, догматичних и стручних заглавака. Али ту другачије и не може бити, јер су основи православне хришћанске вјере догмати. Ва то и нијесам у њему ништа ниизостављао ни мијењао. Да учебник но овоме програму буде написан удесно, разумљиво, популарно и нримамљиво за ученике IV разреда гимназије, и да им својом сухопарношћу не би одузимао вољу за учење, зависиће од : спреме, метода и педагођијскога знања пишчева.