Просветни гласник

39

КРАТЕИ ЛРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАДОГИЈЕ

начин постапка, који се хенијскил нутем обелодањује. Класификација по сиољним знацима назвата је иовриша или вештачка, а по унутарњим: хемиска или ириродна. Обе су имале приличан број својих заштитника. Ма да је Валериус доста нравилно оценио вредност појединих карактера за систематисаље минерала, опет његова класиФИкација није иснала тако добро, као што се могло очекивати ; он је, на пример, поставио једну особену класу минерала, у коју спадају разне врсте земље, песка и прашине. Ево његове класификације: I С1а8818. Теггае Огс1о I Теггае тасгае ОгДо II , ^епасев Огс1о III „ ттега1еб Ог(1о 1У „ (1игае. С1а8818 II. ТЈарШез Оп1о I Еар1с1е8 са1саге! Огс1о II „ У11ге8сеп1е8 Оп1о III „ ћшђПез Ог4о IV „ аруп Огс1о У 8аха С1аз818 III. ЂИпегае ОгсХо I 8аНа Огс1о II 8и1рћига Огс1о III 8еппте1а11а Ог(1о IV МеШ1а Над свима класиФИкацијама, које еу у ово доба постале, преузела је маха класиФИкација Вернерова, која се у неколико измењена чак и до данас одрзкала. Основа овој класификацији имало је бити природно сродство , које ее познаје по саетаву. Еласе се одвајају по оеновним сасгојцина, који могу бити земљасти, солни, горљиви и металични. Родови се одређују по природи најкарактериетичнијег саетојка шш онога , који превлађује у некој групи иинерала. Феле иогу бити толико разнолике, колико има разних пропорција за једињења. Једна Фела може имати више видова а један вид више варијетета,

305 Вернеров систем, који је чешће измењиван у појединостима, био је у години 1798-ој овакав: 1 класа. Земље и камење A. Род диаманта B. „ циркона C. „ силиције: племена граната , рубина, турмалина, кварца и зеолита. В. Род алуминије: племена аргилошиста, лиекуна, трапова (хорнбленда, базалт итд.) итд. Е. Род талка (Истива, НеФрит, Талк итд.) Е. Род креча : а) карбоиати, ђ) ФОСФати, е) борацит, (1) Флуорит, е) сулФати. Сг. Род барита II. „ етронције. II класа. Соли A. Род сулфата B. „ нитрата C. „ хлорида 0. „ карбонат. III класа. Горива A. Род сумпора B. „ смоле C. „ граФита. IV клаеа. Метали

А.

Род

платине

В.

V

злата

С.

v

живе

в.

у)

сребра

Е.

v

бакра

Е.

»

гвожђа

Сг.

олова

н

v

калаја

I.

»

визмута

К.

' п

цинка

\ј.

п

антимона

м.

v

кобалта

N.

никла

0.

мангана

Р.

»

молибдена

0.

v

арсеника

к.

v

волфрама

8.

»

урана

Т.

титана.