Просветни гласник

414

које је тај спектар, пролази кроз гасне слојеве једне олште средине, који (гасни слојеви) могу да надвисе ФотосФеру за неку висину, још непознату. ') Образовање ФотосФере даје нам могућности да ухватимо рачуна о пегама и њиним кретањима. Ми смо видели да преко узастопних слојева непрестано прелазе вертикалне струје које иду оздо иа више и озго на ниже. У том пепрестаном прелажењу лако ћемо појмити да ће сиетла материја ФотосФерина бити моментано разасута на оиом месту, на коме струје што иду оздо на више постану интензивније. Кроз ово као светло место нећемо спазити ништа од оног чврстог, хладног и дрног језгра сунчевог, пего ћемо опазнти околну и унутарњу гасну масу, чијаје емисијона моћ, и па темиератури пајвећега усијања тако слаба спрам емисијоне мићи светлих облака од негасовитих делића, да је разлика између ових емисијоних моћи довољна да објасни тако велику супротност између ових двеју боја, посматраних кроз наша стаклета што помрачавају. Ја сам видео у једној кореснонденцији II. Сечијевој, (који се много бавио изучавањем Сунцада би ноказао колпко вреде мишљења која данас владају о агрегатпом стању ФотосФере) да је и наш учени дописник дошао до тумачења пега основапнх на истом том приндину. ,У осталом овде нема ничега што би противречило мерењима термо-електричним , помоћу којих је Сечи показао да је језгро пега хладније од фотосФере, јер иста диФерендија, која постоји за светлост између обе емисијоне моћи, постојн такође и за топлоту. Али главна је ствар, без сваке сумње , оно , што тако јасно излази из радова Ложије-а и Еарингтона. Да, видио како су онп о томе размишљали. Услед ненрекндне измене која се врши између слојева у дубини и површине, што бива због вертикалних струја, треба закључити да закони, који обично владају ротацијом Флуидне масе у равиотежи, морају бити на неки особити начин поремећени, јер се равнотежа непрестано квари у вертикалном правцу. 2 ) Масе што иду оздо на више, полазећи из врло велике дубине, достижу горе са линеарном брзином ротације мањом но што је на површини, јер слојеви одакле оне полазе имају мањн рејон. Отуд произлази што оиште кретање ФотосФерино ослаби, нремда ово ослабљење кретања морају допуљавати за сву масу струје што иду озго на ниже тако, да је задовољен основни закон, који се односи на нређенн простор који је у даном времену прешао вектор неке звезде. 3 ) Исто тако н наша атмосФера не довинује се са свнм тачно зако') Сотр1еи гепЈиз, (. ХЈ-.1Х, р. 705; 1859. 2 ) Но опет правац осовине може да останс недроменљив у свима Фазаиа које мп ммамо ла посматрамо. 3 ) А век-гор се зове линија која се повлачи од Сунца ка некој планетн нли од неке звезде ка њеном сателиту. Прев.

нима који владају ротацијом једне масе која је у равнотежи, но су дејства са свим различна, јер наша атмосФера налази се над једним чврстим или течним глобом. Ако ФОтосФера изостаје пза опште ротације, онда ће слојеви из дубине морати д а аретичу ово кретање. Из ове противности следује да ће се сунротна тенденцнја појавитн у нижим слојевима који ће се кретати ка екватору док, међу тим, ФотосФера ће имати слабу тенденцију да се нримакне осовини ротације, струјећи но површнни у правцу ка полима. Изгледа као да се полазне тачке вертикалних струја налазе на једној унутрашњој површиии која је ближа екватору но полима; и кад би, на нример, ова новршина била СФероидална , онда би дубнна, а услед тога и задоцњавање узастопних зона ФотосФериних, варирали приближно у квадрату синуса ширине. То би дакле дала емпирпчка Формула Карингтонова, кад се још у њој ноправи, што су јој са разлогом нримећавали, тај недостатак што ннје стална , замењујући изложиоца ~ синуса са нзложиоцем или 2. Ијадрншмдасу заиста носматрања добро представљена са Формулом. дневно кретање = 762' — 186' зт 2 1 Али овде Факта престају да нам показују нут; у самој сгвари закон ових варијација није нам из основа нознат. Реткост нега у првих 5 степени екваторијалне зоне и у поларној зонн, која почнње од 35-ог степена не допушта нам још да одредимо тачно алгебарски облик нових варијација. х ) Ето то је проблема, коју нам је оставио Карннгтон и коју треба напасти са свима научннм средствима. Од овог дела теорије иега зависиће доцнији расноред нега, појавањине периодичности и мала диФеренција у температури која као да ностојн између полова и екватора. Надајмо се да ће ову празнину попунити ФОтограФСка посматрања. Прећи данас преко тих посматрања ћутке, значило би унети претпоставке и у област Формула, а ја сам рад да избавим ово физичко питање од сваке иретноставке. А светла места која изгледају као неки светли набори, и која кад се нојаве готово увек носигурно предсказују да ће се скоро иза њих образовати суседна пега, постају, нема спора, као и саме неге, услед струја што иду оздо на више. ФотосФернна новршина није нивбзна површина у математичком смислу: та њена ловршина јесте граница до које струје у општој Флуидној маси, што иду оздо на више, доносе Физичке или хемијске нојаве белога усијања. Али, и ако ова појава у својој целпни показује знатну иравилност, јер нам сјајна површина изгледа да је пот1 1 Посматрања чињена око 40-ог и 50-ог степена као да показују да је тшпшш угаоне брзине око 4о-ог степена, а не око полова, али мала телшна показује да не треба много на та посматрања рачунати.