Просветни гласник

БЕДЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШК0.1АМА

429

уређење чданом 15. иретпоставља, да одбора за ширење наука и књижевности у народу може бити више и да ће им програм одређивати управа друштвена прсма средствима и потреби. „Главни извор из кога Српско Учено друштво сада нодмирује своје потребе јесте кредит буџета државног од 15.283 дин. 80 пр. који је законом буџетским од 1 јануара ове године стављен на персонал друштвене канцеларије и на вршење друштвеног задатка." „Задатак друштвени јасно је одређен првом алинејом чдана 1. и чланом 5. друштвеног уређеша. Управа Српског ученог друштва није власна сама мењати статут а давати му смисао који он нема ни по тексту ни по досадашњој петогодишњој практици, по којој се свагда помоћ државна трошила само на вршење друштвеног задатка онако како је он схваћен првом алинејом 1-ог члана и чланом 5-им. Установљење одбора под бр. 5. у члану 15. именованих везује се за нарочито набављена или одређена средства. Средства та треба да су за вршење задатка једнога од поменутих одбора, најпре набављена или одређена (на прилику буџетом од државе или легатом приватнога човека), па онда да друштво према њима програм одређује пошто последња тачка члана 15 уређења друштвеног говори : „Програм овим одборима одређује управа друштва арема средствима и потреби." „Унрава друштвена није међу тим ни од кога добила каква средства, нити данас има што више, него што је имала пређе, нити је законодавно тело одредило Друштву какав нарочити кредит за ширење наука и књижевности у народ. Никаквих, дакле, нових нарочито одређених средстава није било, према којима би управа могла програм петоме одбору прописнвати. Буџет државни није намењен радњи „нетог одбора," него вршењу друштвеног задатка, нити тај кредит може управа Српског ученог друштва распоређиватн мимо прописе свога уређења и мимо буџетски закон, на супрот петогодишњој практици. Пошто је пак Управа Српског ученог друштва с одобрењем скупа узела као задатак друштвени што задатак друштвени није, и пошто је услед тога и кредит који је државним буџетом одређен, распоредила противно друштвеном уређењу и противно наредби закона о буџету од 1. јануара ове годвне; то сам на основу члана2. уређења друштвеног и на основу члана 1. закона о уређењу министарства просвете и црквених послова од 14. јануара 1880. решио позвати управу Српског ученог друштва , да своју радњу доведе у скдад са својим уређењем, и да новцем датим Српском ученом друштву од стране државе расподаже по одредби законсвој. У исто времејављам Управи да јој се државна помоћ Српском ученом друштву неће ис-

плаћивати пре него што се радња друштвена с уређењ"м и законском одредбом о помоћн у потпуну сагласност не доведе. * VI Стање музејских збирака за 1882. годииу У свези о белешком коју смо донели у IX свесци „Просветног Гласника« (в. стр. 310.) од прошле године, вадимо из извештаја чЈвара Народног Музеја ове податке о стању Музеја за 1882. годину: Музеј је прошле године, као и нређе, своје збирке попуњавао које поклонима, које куповинама. Поклони су му чињени ови: 90 комада сребрног новца, и то: 61 комад римског новца, 2 српска новца, 5 турских, 21 разан комад из средњег века и 1 немачки новац из новијега доба. 127 комада бакреног новца, и то: 65 комада римског, 23 византијског, 5 турског, 13 рускога, 2 немачка новца из средњега века, 19 разних новаца из новијег доба. Даље : 7 медаља, од којих су 2 бакарне, 1 гвоздена, 1 бронзана и 3 калајне. 4. Мађарске банке од год. 1848. и 1849. (2 Фор. 5 Фор. 15 и 30 крајц.). . Од оружја и војне опреме добио је музеј 15 разних комада и то: 3 тежа и 3 лака оклопа из нишког града, 1 шлем, 1 копље, 1 мач са канијама, 1 мач без канија, 2 буздована, 1 секиру, 1 кијак и 1 сабљу (Вучићеву). Од во.јних одличја добио је бронзан крст, грађен у сномен ратова против Наподеона I год. 1813. и 1814. Разне гвоздене ствари дате музеју на ноклон, овв су: 1 ђем, 1 шиљак са заставе, 1 стега за руке, 1 комад старог данца и 1 ашов, а бронзане ствари ове су: 1 звонце, 1 варварска гринна и 1 копча. Своју збирку римског камења са натписима умножио је Музеј са 5 комада из Костоца и Орашја, а збирку римских цигаља са 14 комада , од којих су 4 из Костоца, а 10 из Београда. Из Београда добио је Музеј још и 12 одломака од разних римских судова, 28 парчади од мозајичког римског патоса, комад од једне земљане и једне камене мале статуе и 2 мала земљана жишка, које су ствари заједно са горе наведеним цигљама нађене при копању рова за основ споменику почившем кнезу Михаилу. Од црквених ствари добио је музеј на поклон: 1 нлаштаницу и 1 путир од калаја. Из једног турског сераја у Лесковцу добио је комад дрвене таванице. Збирку женских народних рукотворина новећали су ови поклони : 1 мали зубун , 1 кошуља, 1 убрус,