Просветни гласник

ЕЛЕКТРИЦНТЕТ И

ЊЕГОВА ПРИМЕНЛ

453

влажаи, ни један опит не ће нам испасти за руком, јер вода и влага врло лако проносе електрицитет. Цилиндар би се трењем и у овом случају наелектрпсао, али би влажан ваздух однео његов електрицитет у друга. тела. Ваздух се не понаша према елекгрицптету увек подједнако. Тако кад се ваздух разреди, на пример, кад је 300 до 400 пута ређи но обичпо , онда преносн ллектрицитет; кадје 1000 пута ређи, он је неелектрозоша, а кроз апсолутно празан простор не пролази злектрицптет никако. Неелектроноша је и стакло, те зато и не прелази онај електрицитет, који постане трењем у стакленом цилиндру у руку, јер онај део стаклета што ми драшмо не шшта електрицитет у руку. То исто вреди и за црвени восак па и за свилу. Мн смо за то мало час зовине куглпце обесили о сув свнлен конац, да би електрицитет којн куглица прими из стаклета остао у самој куглицп, а не да кроз копац оде у друго тело, што би и било кад би свилен конац био вла?кан или кад би куглицу обесили о други какав конац, који спроводи електрицптет. Електроноше су већином метали, (но и код њих није то сасвим подједнако). Ако узмемо шипку од метала, па је протремо, ми на њој не ћемо опазитп икакав траг од електрицитета. То је било за то што „е електрицитет који постане у шипцп кроз саму шипку нрешао у руку и у земљу те у шинци не може да остане ништа. То се десило и Џилберту, као што смо видели, алп он није знао заштојето, него је иислио да се металп не могу наелектрисати. Међу тим се и ^етал као и свако друго толо може наелектрисати, а -1 је то истина, уверићемо се из овога. Узмимо мелну шипку, али је не држимо у голој руцн, већ је Јотајмо свиленом крпом па он ,,а протримо. Сад се електрпцитет појавио у металу, али је у њему и остао, јер кроз свилену крпу (која је неелектроноша) не може да пређе у руку и та ће шипка сад да нривлачи себи друга тела као мало час стаклени цилиндар. Сад ће свакп лако нојмити, зашто су телеграФске бакарне жпце које нреносе електрпцитет омотане око порцеланских илн стаклених чашица на дирецима, а нису прикачене и омотане око самих дирека : порцеланске чашице као неелектроногае, не даду да електрицитет који иролази кроз бакарну жицу нређе у диреке а кроз њих у земљу, него да кроз жиц, оде у другу телеграФску станицу где треба. Но сва тела не могу се поделити у електроноше и неелектроноше, јер пх има и таквнх која истина не нроводе онако електрицитет, као рецимо метали, али се спрам електрицптета не понашају ни онако као стакло. Таква тела долазе у средину између електро-

ноша н зову се иолуелектроноше. Те тако у најновије време деле се сва тела ирема томо како се понашају спрам електрицитета у ове трн групе: Електроноше- Ту долазе: метали, угљен, киселипе, биље, животиње, лан, памук, свака влага, па била у ваздуху, земљп, бнљу, животињи и т. д. Ни метали не спроводе свп подједнако; најбоље снроводи електрицитет сребро и бакар, а много горе платина и гвожђе. Полуелектроноше: алкохол, суво дрво, мрамор, хартија, слама, лед на 0°. Неелектроноше: Сув ваздух, суви метални оксиди, масти, уља, пепео, фосфор , креч, каучук, камФор, перје, длака, вуна, свпла, драго камење, стакло, восак, сумпор, смола, ћнлнбар *) Строго узев нема тела које не бн нн најмањн отнор стапљалО електрицитету кад он кроза њ пролази, као што нема ни таквог тела које не би било у стању никако да проведе електрицитет т. ј. које би електрицитету стављало бесконачно великиотпор. Рие је ову ноделу извео пазећи да ли ће неко тело спровести електрицнтет тако брзо да се то време (на краћој прузи) не може измерити и та тела назвао је електроноше. Ако телу треба неколико секунада времепа док спроведе електрицитет, онда се такво тело рачуна у полуелектроноше. Најзад, ако се на другом крају спроводећег тела не појави електрицитет ни после читаве једне минуте, онда имамо посла са неелектроношом. Сад ћемо се упознатп са још неким законима код електрицнтета. Да ли ће се два електрнсана тела привлачитн или одбијати јаче или слабије, то зависи од растојања између њих ; ако је величина неелектрисаннх тела мала према њиховом растојању, онда ће привлачна или одбојна снага њихова битн четирп пута слабија кад их само два пут већма удалимо. Ако та два тела три пут већма размакпемо, онда је њихова привлачна или одбојна моћ девет пута слабија и т. д. Другим речнма иривлачна (а и одбојна) снага међу наелектрисаним телима стоји у изврнутој сразмери са квадратом одстојања. Тај исти закон вреди и код привлачеља небеских тела. Од два једнака тела оно ће привлачнти или одбијати јаче које има у себи внше електрицитета. Другим речима: дјејство наслектрисаног тела сразмерно је с количином електрицитето, који је у њему. Из овог закона излазн још један, а то је тај: да кад два тела таремо, рецимо стаклену шнпку, парчетом чоје, онда колико се развије положиог електрнцитета у стаклету, толико ће се нсто развнти одречног електрнцитета у чоји. То је оншти природни ") В1ебб, в Е1ео1пс11ш1» I.