Просветни гласник

528

ЕЛЕЕТРИЦИТЕТ И Н.ЕГОВА ПРИМЕНА

„ГГа кано знамо да струја у жици постаје само онда кад жицу приближимо или кад је удалимо од магнета, то ако хоћемо да је струја у жици пепрестапо, морамо врло често и брзо примицати и одмицати жицу од магнета, а тиме, ако дуже радимо, ми се заморимо, утрошимо извесеи део паше снаге, нашега рада. То аримицапе и одмицање жице од магнета, велим ја, јесте ирви иочетак иретварапа механичког рада у електрицитет.... „Јачвна струје пробуђене у жици, зависи од јачипе магнета, од брзине с којом му се примиме и одмиче и т. д. Погпто су те струје, као што знамо, тренутне, то ако хоћемо да струја постане непрекидна, онда морамо калем са намотаном жицом врло брзо примицатии одмпцати, по неколико стотина а и преко хиљаде пута у минуту. Кад се калем приближи магнету, онда ће се у жици јавити струјанеког извесног нравца, но кад се калем удалп, онда се јавља струја сасвим противног правца првашњем; ако је, рецпмо, први пут струја ишла од подожног пола одречном* \други пут ће ићи од одречног положном. Ми смо дакле брзим иримицањем и одмицањем добили непрекидну струју, али та струја иде час једним а час другим, сасвим противним правцем. Таква се струја зоме наизменична. „Овака „наиззшнична" струја данас се уиотребљује само за електричео осветљење свећама, јер за тај иосао је најбоља таква , час положна, а час одречна струја. „Код других радова где је електрицитет употребљен, треба струја да има један правац п да се ве мења, с тога се једна од тнх различптих струја помоћу нарочитог додатка, комутатора, изврне и онда обе иду једним истим правцем. Таква се струја зове једносмислена.... „Из Фарадијевих опита чињених 1830. годиее дознало се да се и магнетом може нробудити у жици струја, али тако слаба, да није могла дати ни варницу. „Иобили је добио прву варницу са једним доста јаким магнетом, и жицом намотаном око меканог гвожђа. „Прву машину у правом смислу те речи направио је Пикси. То су два калема од меканог гвожђа око којих је намотана спроводна жнца. Испред тих калема намештен је био магнет као коњска потковица и кад се доведе мекано гвожђе пред магнет, оно се намагнетише и у жици се појави струја , а чим се удали од њега , и мекано гвожђе није више магнет, те се у жици опет појави струја. Пикси је' удесио да, се магнет окреће и кад год дође испред калема, увек се у њима мекано гвожђе намагнетише а у намотаној се жици појави струја.

„У машини Пикси-јевој струја је наизменична, час положна а часодречна. Доцније је за њу начињсн п комутатор који изврће струју и постаје једносмислена, Та је машина велика, али се чува више рад историјске вредности и у практици се нигде не употребљује јер ваља кретатп врло велики магнет, а добија се за то врло слаба струја. „Године 1335. Секстон изврну Пиксијеву машину, јер је узео да се испред магнета окрећу калели са навијеном жицом а не магнет. Пошто су калеми лакши од магнета, то се п машина лакше окретала. „Но не производи се струја у намотаној жици само тако, ако се окретањем било магнета било намотаних калемова они приближују и удаљују магнету, негојош и кад се снага магнета мења, т. ј. кадје привлачна снага магнета час слабија а час јача , и то ће изазвати при свакој промени јачине струју у електричној жпци. Такву машину, у којој се мења снага магнета и тим производи струја, направио је Кларк и то тако да је електричну жнцу намотао око самог магнета. Кад је снага магнета стална, у намотаној жицн нема струје и да би се та привлачна снага мењала удесио је да окретањем једно парче меканог гвожђа приближује и удаљава од магнета. Кад то мекано гвожђе дође испред магнета, онда се оно намагнетише па рачун снаге магнета , он онда ојача и струја се појави. Кад се пак мекано гвожђе уклони испред магнета, онда се стање у магнету поврати натраг, дакле се опет промени и струја поново постане. „Кад се овако сталан, перманентан (обично од челика) магнет употреби за нроизвођење индукционе струје у машини, онда се таква машина зове магнетоелектрична или простије магнето-машина. Што се више таких магнета и више намотаних калема употреби за машину, тим је струја јача. „За Јачу струју ваља да је не само број магнета већи, већ и да су сами магнети јаки т. ј. да су доста велики. С тога су такве динамоелектричне машине, које дају јаку струју врло велике. Таква је диеамомашина „АШапсе" која има у пречнику Га метар, но која даје врло јаку електричну струју за електричну светлост на светлећим кулама. „Друга врста машина што радом нроизводе електрицитет јесте тако звана, динамо-електрична или просто динамо-машина. У чему се оне разликују од магнето-машина, сад ћемо видети. „Рекли смо мало час да је магнетима произведена струја у намотаној жици на калему тим јача што су ти магнетијачи, Један електромагнет (магнет што постаје у след електричне струје) увек има већу привлачну с ч нагу од иерманентног магнета, ма да су оба но величини једнаки. Сад је врло очевидно да ако