Просветни гласник

542

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ

ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА

у а ртериоану, која надокнађава истрошене делове организма; издисањем пак истура се из оргапизма угљен-диоксид, који је непотребан и шкодљив животињским оргаинзмима, а који је неопходно нужна храна биљу, које га и усише. Преко дан животиње узимају кисеоник у се а истурају угљен-диоксид, а биље истура кисеоник а прима угљен-диоксид. Из тога видимо, да без атмос#ере не би могле опстати ни биљке ни животиње, дакле ништа органско. Осим тога што је атмосФера неонходно нужна за дисање живих организама, што она непрестано претвара. вепозну кри у артериозну, обнавља у телу радом истрошене делове, те тако обдржава живот, атмосФера је још нужна и да бисмо могли осетити спољне утицаје; нарочито је нужна за чуло слуха и за чуло вида. Кад не би било атмосФере, ми нити бисмо могли говорити нити што чути. Тако, органи за произвођење гласа предају атмосФери своје пибрације, услед чега производи се звук; те вибрације посредством атмосФере долазе до нашег увета, задрмају бубну опиу и ова саоншти нерву слуха, а овај мозгу и ми чујемо. Кад небибило атмосФере, пе би имало шта да прими вибрације органа за глас, нити би имало шта да их пронесе и до нашег увета донесе и, следствено, нити би се произвео звук, нити би се чуо, т. ј. били би и глуви и неми. Према овоме, кад око неке, планете не би имало атмосФере, онда би на тој планети били становници глуво-неми: та би планета била боравиште вечите неме тишине, без и најмањег шушња и гласа. И на орган вида и Феномене светлостп, атмосФера има јаког утицаја. Познато је да дифузија светлостп долази од атмосФерске масе, п, кад не бн било ове атмосФерске масе, само би они предмети били видљиви, који би били непосредно изложени сунчаној светлости; тада не би бпло ни сенке ни полу-сенке, већ или би била савршена помрчина или би била тако јака светлост да се гледати не бп могло. Тада не би било ни рујне зоре ни сумрачка, нити икаквих прелаза у Феноменима светлости; и стогаби живот на таким нланетама без атмосФере био са свим друкчији од живота који ми зампшљамо. За тим, кад не би било атмосФере, не би могло бити ни облачака на небу ; ничега не би било до једне монотоне и досадне светлости, која би се подједнако, и без и најмање разлике, простирала од Сунца. Не би било постепеног свитања зоре ни лаганог хватања сутона, већ би дан освануо на један пут, а тако исто и ноћ бп пала наједан пут. Онога што зовемо плаветнило неба не бп било ; то пријатно плавегнило заменила би бескрајност црна и жалосна, кроз коју би само промпцали: сунце, месец и звезде у њиним периодичким цутовима. Светови без атмо-

сФере не би знали за пријатно осећање јутарњег и вечерњег руменила; не би осећали нријатност свитања зоре на нашим пределима, нити би знали какојепријатно гледати румене облачке ири заласку сунчевом. Такав би нас свет потсећао на нусте регијоне Дантеовог Пургаторијума. Даље, атмосФера обавија нашу Земљу као неко тонло цедило, које задржава и чува у себи сунчану и земну топлоту. Кад не би било атмосФере, која задржава ичува сунчану и земну топлоту, онда би Сунце шнљало своју топлоту и светлост у просторе небеске, и на целој нашој земљи било би тада. као што је сад на висовима највиших иланина Анда, Хималаја, и Алпискпх крхова, где, због разређене атмосФере, влада само ледена пустиња и вечно мртвило. Као год што је атмосФера неопходна за неке органске Функције, тако је исто и вода неопходна за извесне органске Функције. Хемија је доказала да је вода главни састојак свију течности на нашој земљи како код биља тако и код животиња. Без воде се не би могле произвести никакве трансФормације ни код биљака ни код животиња. Према томе је дакле вода на земљи битни услов опстанка организма. А да се образује и одржи нека течност, знамо, да је нуждан известан атмосФерски притисак. Дакле, егзистенција атмосФере јесте нуждан услов за егзистенцију воде или ма које друге течности на површипи неке планете. Планете које не бп имале атмосФеру не бп могле имати ни течности на себи , и живот на таким планетама био би са свим друкчији од живота на нашој Земљи и какав ми замишљамо. Из свега што наведох о утицају атмосФере на живот организама изводимо да је атмосФера битни и неопходни услов за живот организама. Па да видимо да ли само Земља има своју атмосФеру, а остале планете да немају атмосФере. Разним посматрањима и испитивањима нашло се, да се ни у ногледу атмосФера наша Земља не одликује од осталих планета. На којој се год од планета могло посматрати и испитивати, дознало се да је снабдевена атмосФером. Тако на „звезди Даници" (Венусу) свитање и сумрачак и пеге као неки облаци показују да она има своју атмосФеру. На Марсу се опазило, да се магле подшку изнад мора и за тим да прелазе у густе облаке, којп разхлађују и крепе његове континенте. На Сатурну и Јупитеру приметило се да сигни облаци струје с обе стране екватора у њиној атмосФери. Услед подизања тих облака на Сатурну и Јупитеру порађају се на њима ветрови; осим тога постају и испаравања, која се подижу у атмосФеру и скупљају у облаке, из којих после пада киша, која освежава поља и чини их плодним. У след тога и на њима мора бити океана и мора, која служе