Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

цијум. Ту сазида Енејов син (Асканије) варош Албалонгу, која је убрзо постада гдавна варош, а из ње је доцније постао Рим. Триста и шесет година владали су у Албалонзи краљеви. Кад је умр'о један краљ (Прокас) оставио је после себе два сина: Нумитора и Амулија. Отарији брат, Нумитор, беше добродушан и благ; млађи брат Амулије, напротив био је власгољубив (желео је да има силе и власти) и суров. 0 тога он оте своме брату Нумитору престо. Али да му Нумиторов син не би отео престо, он заповеди те га убише. Нумиторову кћер Реју Оилвију одведе у храм и носвети је за весталину. У то време весталине, су биле девојке, које су биле свештениде богиње Весте и нису се смеле удавати. 'Гако је Амулије мислио, да му нико од породице Нумиторове не може бити опасан. У причи се казује да је бог рата, Марп, учинио, те је Реја Оилвија затруднила и родила два сина, два близанца, Ромула и Рема. Кад је то дознао њен стриц, он се поплаши, и заповеди да Реју Силвију баце у тамницу, а њене синове у реку Тибар. Краљеве слуге метуше близанце у једну ла1;ицу и пусгише је низ реку Тибар. Али на срећу река није далеко лађицу однела. У то време вода се била излила, те се лађица заустави за једно дрво, а кад је вода усанула, лађица оста на суву. Бог Марс, који је ту децу чувао, посла једну животињу да их избави. Једна курјачица дошла је да пије воде на реци. Кад је чула да деца плачу, она их однесе у пећину. Тамо их је чувала и давала им је да доје. После тога бог Марс посла једну тицу, те им донесе меса. Тако су деца храњена добром и снажном храном. То чудо види краљев иастир (Фаустул), и он сажали се над децом. Он их узме и однесе их својој жени (Лауренцији) којој је тек био умр'о синчић. Пастирева жена примила је близанце и чувала их као да им је била рођена мати. Тако су Ромул и Рем расли и јачали са још дванаест пастирчади. Кад су са својим друговима одрасли, они сами саградише колибе на Палатинском брегу, и Ромул и Рем имали су по једну малу четицу од паетира. Оа тим четицама они су се храбро борили против дивљих зверова и нротиву разбојника. По некад су се они борили са другим пастирима, а нарочито са пасти-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 575

рима њиховог стрица. У једној такој борби ухвате Рема и одведу га пред Нумитора. Краљ је опазио по његовом изгледу и понашању, да он није дете простога пастира и поче исиитивати о његовом рођењу. Тада се пасгир са Ромулом крену у Албалонгу и каза Нумитору све што је знао о рођењу деце. Оа великом радошћу нримио је Нумитор своје јуначне унуке и показа им све што је краљ Амулије учинио. Ромул и Рем, чим су све сазнали, искупише своје пастире и са њима потукоше злога краља Амулија, а на престо повратише доброга Нумитора. За спомен тога они сазидаше са својим пријатељима варош на оном месту где их је вода на суву оставила. То је било 753. год. пре Христова рођења. Ромул је упрегао у плуг два бела вола и узора једну бразду са четири стране Палатинског брега. За тим заповеди да се око те бразде подигне насип од земље. На месту где је доцније требало направити капију, метуо је плуг. Унутра су направљене мале сиромашне колибе, које еу лепо биле покривене трском и сламом. Доцније се Ромул и Рем заваде око тога, по чијем ће се имену звати варош. У тој свађи Ромул убије Рема рекавши: „Тако ће проћи сваки, ко се после тебе усуди прећи преко мојих зидина." Због те изреке варош је прозвата по имену Рема —- Рим. 2. Први краљ Ромул је сад постао краљ и господар у новој вароши. Да би еазнао бро.ј својих поданика , он је заповедио да се преброје и нашао је да има 3300 добро наоружаних људи, који су били нешто његови другови, а нешто опет досељеници. Они становаху на своме брежуљку, као у неком добро ограђеном логору и непријатељи гледаху са страхом ратоборни народ, који је предводио силан и јуначан војсковођа. За знак краљевског достојанства Ромула је окружавала стража од 300 коњаника. Од тих његових коњаника постао је доцније у Риму нарочити ред људи (сталеж), који се нрозвао племићи. Осем тога краљ је често излазио у народ, а пред њим је у реду ишло дванаеет одабраних слугу, који су се називали ликтори. Они су били наоружани сикирама и свежњевима прућа и посао им је био да одрже ред и мир у народу или да изврше какву казну,