Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

555

миње, да му је пређе погрешно уважено 10 година учитељеке службе, јер по уверењу црквене властн које је учитељ накнадно поднео , он је учитељевао само 9 годиеа. У след тога Главни Просветни Савет одлучио је: Да се г. Дим . Цветановићу према поднетом уверењу не могу уважити године учитељске службе од 1876. до 1878. годпне а место пређе уважених 10 година, има му се рачунати 9 година. 2. За г. Настаса Ерстића, ре#еренат саонштава да у сведоџби тетовској нпје јасно забележено које је године био учитељ у том месту , да лп само од 186-. па до 1872 или н после тог времена. С тога одбор предлаже да му се на основу тако нетачне сведоџбе не могу уважити тражене године службе.

Одбор је предложио да се у У разреду учи стари век до крсташких ратова; у VI разреду од почетка XII века до ВестФалског мира, а у VII раз. од половине XVII века до најновијих времена. Ј. ПециД, са свим је противан таквом распореду материјала, пошто он ни у кодико не одговара школској потреби. Стари век као понајважнији за васпитање скучен је врло, докле је у VI разреду дато више времена средњем веку. Таква подела материјала не налази се ни у једној средњој школи на страни; нити би се с кориш^у у нпс извести могла. Он је за то да се у V разреду учи само стари век, у У1 разреду средњи а у VII разреду нови и вајновији. Ж. ЗечевиК објаснио једаје одбор онакву поделу учинио с обзиром на то што се општа историја учи само три године, па зато време треба сва чегири века свршити. Да не би који разред био преоптерећен, одбор је поделио средњи век на двоје и један део оставио у V, а други, већи, пренео у VI разред. Најбоље би било кад би се сваки век могао учити годину дана, као што је то у страним средњии школама. После тога Главни Просветни Савет, одлучио је: Да се распоред историјског материјала удесп по предлогу Ј. Пецнћа, тако да се у V разреду учи стари век, у VI разреду средњи век, а у VII разреду нови и најновији век. С овим је састанак закључен.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК С1ХХХ 2. Јула 1883. у Београду Били су : председник Д. Нешић ; потпредседнпк : Ј. Пецић; редовни чланови : Ст. Д. Поповић, Љуб. Клерић, М. Зечевић, Драг. К. Јовановић ; ванредни чланови : Љуб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, Др. Плајел, Живојпн П. Симић и Петар Никетић. Привремени пословођ др. Н. Ј. Петровић. I Прочитан је записник 179. састанка и носле неких измена потписан. II Ст. Д- ПоиовиГ,, у име нарочитог одбора реФерује, да су му кратким цутем спроведена два писма министра просвете и цркв. послова од 1. ов. м. ПБр. 4710 и 5157, којима се шаљу молбе Димитрпја Цветановића учитеља лесковачког за уважење година службе проведених пре ослобођења у Нишу и Л.есковцу. За Дим. Цветановића реФеренат помиње да нема уверења ни од општине ни од црквене власти да Је учитељевао у Нишу од Октобра 1878. год. но да има само уверење од неких приватних лица. Даље, по-

III • Министар иросвете и црквених иослова писмом од 2. Јула ПБр. 5239. спроводп Главном Просветном Савету наставни програм за српску ис1орпју за средње школе. Одлучено : Да се овај ирограм чита на састанку, на који да се нозову п чланови комисије која га је састављала, IV Писмом од 2. Јула ЦБр. 826. спроводи министар иросвете и црквених аослова Главном Просветном Савету нр^грам за нисање Науке Хришћанске за средње школе. Одложено за други састанак. V Председник саопштава да му је од стране министарства нросвете в црквених послова кратким путем достављена Ботаника К. Црногорца , коју је пиеац нонравио по примедбама Главног Просветног Савета. Гешено : Да Ђура Козарац прегледа, је ли г. Црногорац све поправке тачно пзвршио Ст. Д. ПоаовиК прочитао је ове теме за нроФесорске кандидате за немачки језик, које је саставио с Јов. Ђорђевићем : 1. Епоха позната у немачкој књижевности под именом : „бкшп пш! Бгапдрепос1е. а Стање пре ове епохе и њен даљи развнтак. Сувремено нолитично и културно стање у Немачкој и Европи и његов утицај па ту еноху. 2. Златно доба немачке књижевиости у Вајмару под Карлом Аугустом. 3. Сложени гла оли немачвог језика. I. с нераздвојним предмец.'ма. Кмји су то ? Мењање таквих глагола. Акценат. Глаголи с два нераздвојна предметка. II Глаголи с раздвојним предмецима, изређати све 70*