Просветни гласник

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА

713

вог; едеменат са калијум бихроматом јачи је и од два волта у почетку свога рада. Јединица интензитета. — Интензитет струје М"рп се јединидом што се зове вебер, а то је онај интензитет струје која пролазећи кроз жицу што даје отиор од једног ома има електромоторску снагу од једног волте. Та је јединица употребљена свуда у индустријским применама електрицитета као аа пример у електричној светлости, при преносу радпе снаге на даљину итд. За струје телеграФске, за уиотребу домаћу, медицинску, итд. мери се интензитет струје са миливебером, а то је тек хиљадити део од вебера. Еао пример да наведемо , да етруја пгго се рађа у телеФоиу не прелази ни неколико микровебера; струја за телеграфију варпра између пет и двадесет миливебера, а Грамова машина даје и двадесет па и тридссет вебера а неке машине ирелазе и осамдесет. Кад год се говори да је интензитет струје што пролази кроз неку жицу раван једном веберу, треба увек подразумеиати ону количину електрицатета, што-пролази за једну секунду. Јер ми смо виделп да се ток струје може сравнити са током вчде па кад се каже да је интензитет неког воденог млаза рецимо сто литара , онда се ту разуме да толико воде истиче за јодну секунду. Тако су деФи шсали интензитет Французи, а Енглези ту исту деФиницију означују са речи с иггеп1. Међу тим под речи Гп/ешИу Енглези разумевају оно што смо ми означили са речи наион. Са гледишта индустријског најважнија је електромоторска снага или напон струје, а то је она електричпа снага што остане после утрошка на савлађивање отпора. Интензитет струје јеСте целокупна продукција електрицитета , коју даје неки елеменат или машина и од н>е се троши неки део на савлађивање отпора у самој машини и ван н>е. Према томе може нека машина давати струју великог пнтензитета, но ако је њен састав таки да даје и велики унутрашњи отпор, ондајеопет напон струје мали и машина или елеменат мора да уступи другом елементу или машини која ма да даје струју мањег интензитета, због малог унутарњег отпора даје већи напон т. ј. електромоторску снагу. Електромоторска снага је мерило по коме се оцењује нредност разпих производника електричне струје.... На завршетку да споменемо неке појединости које су потребне да се знају код разних врста елемената. Елеменат Аекланшеов са. шупљикавим судом има електромоторску снагу од 1-5 волта, а унутрашњи отпор од 6 ома. Нон Аекланше-ов елеменат са умноженим металпим плочама има исту електромоторску снагу али унутрашњи отпор од само 1-2 ома. Кад ради

дуже време, електромоторска му снага спадне на 1.8 а отпор порасте на 2'5 ома. Елеменат Данијелов има напона = 1*07 волта. Отпор зависи од величине самог елемента. Велики елеменат од 20 саитиметара впсине има отпор од 3 ома, а омај Данијелов елеменат што је употребљсн у телеграФпјп даје отпор од 5 до 20 ома. Код елемента. Рајнировог је Н=1'35, 0=0 - 08. Бунзенов елеменат даје електромоторску снагу од Г8 волте, а отпор 0-25 ома. Елемепат са калијумбихроматом има напона 2 волта у почетку а отпор од прплике 1 ом. Електрична снага разних електродинамичких машина мери се оним Јединпцама, којима се мери и механичан рад а то су килограм-метри. С тога ћемо о тој ствари говорити епда кад будемо из ближе испитивали одпос који постоји између електрицитета и механичког рада. У ЦРЕТВАРАЊЕ ЕЛЕКТРПДНТЕТА Свакоме је већ познат осиовпи закон природних наука да је материја и снага вечита, да ни један најмањи део снаге не губи се у васиони већ ако нам по кад што изгледа да се нека материја или природна снага изгубила, да је нестало, опет то није било већ се један облпк материје претворио у други, једпа врста спаге јавља ге опет као снага само у другом облику. Ако воду раставимо на њене сас гавне делове на невидљиве гасове: водоник и кисеонпк, изгледаће иам на први поглед као да је та растављена вода изгубљена, да је нема. Међу тим иста количина материја јавила се сад у другом облику, не као вода већ као два сасвпм иова тела: кисеоник и водоник, дакле нпје пзгубљена. Ако два чврста тела цротремо, морамо утрошити пеку извесну количииу мишићне снаге. Та два тела пису се ни у колико променила и према томе изгледа, као да је утрошена снага пропала. Али није тако; ако протрвеним телима измеримо топлоту пре трвења и после тога, видећемо да су протрвена тела топлија после трвења но пре и та ће топлота бити нећа или мања према томе да ли смо та дпа тела трли дуже или краће време, т. ј. да ли смо утрошили више или мање мишићне снаге. Но осим топлоте ми смо за време трвења чули н неки звук који је такође постао на рачун утрошене мишићна снаге. А да услед трења два тела постаје и електрицитет. не треба ни да спомињемо. Још кад смо говорили о електрицптету у опште, видели смо да сеонјавља свагда, кад год се ма којим поводом поремети равногежа међу молекилима тела. Тамо смо навели неколико случајева при ко.јпма се 90