Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТН И ШКОЛЛМЛ

719

хартије). Тај је ваљак шупаљ изнутра, али је са оба краја затворен. Сад се он помоћу тоцила наструже на оба краја и нреломи, те постане отвоген ваљак, као овај од хартије; аа тим се мете у пећ да омекша, па се ножнидама (маказама) уздуж расече, развије и уравни, те постане стаклеаа плоча. Дебље стаклене плоче не граде се овако дуваљем на цев , већ се растопљено стакло сипа у зато удешене калупе, па се даље глача , као што сам мало час напоменула. То се другачије каже: дебеле се стаклене плоче лију у калупима. Како се граде чаше и боце од истопљеног (мекогј стакла ? — Како се граде танке стаклене плоче за прозоре? — А дебље нлоче ? На што се употребљује стакло ? Граде се стаклене плоче за прозоре и огледала. — И још ? Граде се боце, чаше и друга посуђ к — И још ? —

Наочари. — Ко носи наочаре ? — Људи којима су очи оболеле. Пронитив 1Н.е свега о грађењу и употреби стакла. IV Врсте. Шта је ово што држим у р\ци ? — Кремен. Кад крешем челиком о њега шта ћете видетв? Видећемо да искачу варнице. — Код кога камена хоће да искачу варнице, кад се челиком креше? Код белутка. — Бива ли то и код другог камењч?Не бива. — Ирематоме, шта је кремен? — Белутак. — То се каже: и кремен је једна врста белутка. ТТТта је кремен ? — Једна врста белутка. — По чем то знаш ? Нашто се употребљује крелен? За пушке. Онште проиитивање свега о белутку и стаклу.

БЕЛЕШКЕ о прос 1. Г. Милорад ПетровиК, нредавач у ни?кој гимпазија смедеревској, иријавио се за полагање проФесорског испита и то: из Сраскога и старословенскога језика, Историје сриске књижевности, Историје Срба и Францускога језика. Министар просвете и црквених послова одредио је за иснитпваче овом кандидату г.г. Панту Срећковића, који ће уједно и председавати у одбору, Јов. Бошковића, Св. Николајевића, Св. Вуловића и Ш. Арена, проФесоре Велике Школе. 2. Г. Коста ПаучовиК, супленат миже гимназије крушевачке, нријавио се министру нросвете и црквеннх нослова да жели полагати проФесорски испит из Ниже и више математике, Нацртне геометрије, геометријског цртања и Немачког језика. У одбор за испитивање овога кандидата одређени су Д. Стојановић, инспектор државне железнице, као нредседник, а као чланови: Св. Вуловић и Мил, Андоновић, проФесори Вел. Школе, Ђура Козарац Директор београдске гимназије и П. Живковић, проф. београдске реалке. Последњи као заменик испитача за вишу и нижу математику. 3. Г. Љубомир СтојановиК, којије свршио историјскофилолошки Факултет Велике Школе, пријавио се министру просвете и црквених нослова да жели положити проФесорски испит из Срискога језика, старославен-

ЗЕТИ И 1Ш^О<ЛАМА скога језика. Аигеритуре, Историје Срба и Немачког језика. За испитивање овога кандидата одређени су: г.г П. Срећковић, као председник , а као чланови: Јов. Бошковић. Св. Никодчјевић и Св. Вуловић, проФесори Ведике Школе н Ђ. Козарац , директор београдске гимназије. 4. Г. Милош ГавриловиА, предавач нишке гимназије, нријавио се министру просвета и црквених послова са жељом да хоће да положи проФесорски испит из ниже и више математике, нацртне геометрије, геометријеког цртања и немачког језика. За испитиначе овога кандидата одређени су: г.г. Днм. Стојановић, инспектор државне жељезнице као председник, а као чланови : Св. Вудовић и Мил. Андоновић, нроФесори Ведике Школе и Ђ. Козарац, директор београдске гимназије, Петар Живковић, проФ. реалке, као заменик питача за нижу ивишу математику. 5. Г. Михаило ПоиовиК, предавач ниже гимназије крушевачке, пријавпо се министру нросвете и црквених послова, да жели положити проФвсорски испит из Срискога и старославенскога језика, Историје књижевности, Историје Срба и немачког језика, За испитаче овоме кандидату одређени су: П. Срећковпћ,' Јов. Бошковић, Св, Николајевић, Св. Ву[ ловић, проФесори Вел. Школе и Ђ. Козарац, директор београдске гимназије. Г. П. Срећковић, председаваће у одбору.