Просветни гласник

• изввштаји школских нддзорника 0 стању средњих шк0.1а 731

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА за 1882—88. школску годину

ИЗВЕШТАЈ г. К. Алковића, проф. Вел. школе, о испитима зрелости у крагујевачкој гимназији „Господине Министре, Одређеи за вашег изасланика на овогодишњи испит зрелости у крагујевачкој гимназији, ја сам се — задржан мојим редовиим послом у Великој школи могао кренути на пут тек 10-ог Јуна, те сам тако у Крагујевац стигао 11-ог истог месеца. Ирема испитном распореду, већ су до поменутога дана били свршени испити из неких предмета, а остали су за испит: јестаетвеница, оизика и математика. Од 21. ученика, који су ове године свршили седми разред, пријавило се за овај испит њих 14 , од којих је само један одпао, и то у току испита а својевољним одустанком. Еако број приправника није био велики, и како је и размак времена измеђ појединих испита износио 4 до 5 дана, то сам могао на сваком од њих остати од ночетка па до краја, и пратити целу испитну радњу у свима њеним појединостима. Пошто су на сваком испиту положена питања, начин испитивања и одговори испитаника најважније ствари, то сам ја и при овом испиту на ово троје обраћао моју најживљу пажњу. Оа питањима из појединих предмета упознао сам се и пре испита, а и на самом испиту. Састав њихов био је махом јасан, а и садржина тако изабрана, да тачно одговара програмима, изложеним у правилима за овај испит, пунећи их до обележених граница, а нигде ове не прелазећи. У току испитивања појединих приправника, утицање и понашање г.г. наставника испитача било је увек тако, да је тиме испитивани приправник о положеном питању обавештен, али никад у одговарању пометен или недозвољено подпомогнут. И одговори приправника цењени су према законским прописима, а са највећом пажњом и савесношћу. Оваки је приправник добио ону оцену, коју

I је одиста и заслужио. Што је при свем том врло ! повољан проценат оних, којима је по свршеном испиту „зрелост" призната, долази отуда: што се слабији ученици, и ако су имали право на полагање овог испита, нису пријавили, а они који су се пријавили донели су спрему која им је добар успех ујамчавала. Дужност моја као вашег изасланика била ми је овом приликом, и лака и пријатна; јер поред доброг успеха који је показан, није се ништа десило, што би ми, било према изречним наређењима правила о испиту зрелости, било иначе, дало и најмањег повода за коју неиријатну примедбу. Ове је ово јасан доказ, да је од стране г.г. насгавника, а на првом месту старешине овога завода, обраћана иста онака пажња на васпитање ученика, кака на њихово умно образовање, — и да је заједнички труд уродио добрим плодом. Овим, би био завршен мој извештај о испиту зрелости у крагујевачкој гимназији; али како сам ја, за сво време мога бављења у Крагујевцу, обилазио и годншње испите у појединим разредима, и то с почетка из сопствене побуде, а доцније и према званичном писму начелника министарства г. Пецића, којим ми је и овај посао у дужност стављен: то узимам част у следећем извесгити вас о резултатима мојих опажања учињених и на овим испитима. Са великог броја предмета из којих се, и разреда у којима се годишњи испити полажу, није их било могуће другојаче распоредити, а да се по више њих не држе истог дана у разним разредима и оделењима, или да се са по којим испитом зрелости не покланају. Природно је, да нисам могао да их све обиђем, а ни на обиђеним но онолико времена пробавим, колико је за сазнање и тачно оцењивање усиеха нужно. С тога сам ја поглавито обраћао пажњу иснитима из оних предмета, који су по својој апсолутној вредности важнији, а по својој природи са онима сродни којима сам ја вичан, као што су: Физика, Хемија, Природна Историја, Алгебра и Геометрија, Рачуница, КосмограФИЈа и ГеограФија. 92*