Просветни гласник

748

слаб напон и тек она друга даје варницу. Са овим аиаратом пак може толико ојачати и оиа прва струја да да варниду 31 милиметар дугачку. Са варнидом коју даје Спотисудов калем може се пробужити плоча од фдинт стакла дебела 75 милиметара и то да се не употреби најјача струја тог апарата. 2. Електрицитет и механика или електромеханика Готово би излишно било опет напоменути, да електрицитет постаје у след поремећаја равнотеже између молекила некога тела. Видели смо да се тај поремећај може пронзкести на врло разне начине: иритис ком и одмицањем од неке електроде каквог магнета или друге неке електричне струје итд. Али кад ееко тело таремо, притискујемо, ако примичемо и одмичемо од електроде магнет, онда тиме већ вршимо известан механичан рад, те тако можемо уопштити постајање електрицитета тиме кад кажемо: да се електрицитет развија трошењем механичког рада. Другим речима ми смо у стању, било непосредио било посредно, да претварамо механички рад у електрицитет. За то нам најбољи пример дају електродинамичке машипе, које производе електрицитет тек кад се почну окретати, а на окретање мора се утрошити известан механичан рад. У последаем одељку видели смо да се електрицитет развија и у след хемијске радње и да се обратно може и електрицитетом изазвати хемјнски рад, па било аналитички било сантетички. Напоменувши мало час да се и механичан рад може претворити у електрицитет, одмах нам се намеће питање : да ли се и електрицитетом може произвести механичан рад, т. ј. да ли се и електрицитет може претворити у механички рад? С овим питањем у тесној вези стоји и питање, створено пре кратког времена, коједанас занима цео научни и индустријски свет. То је питање о иренашању механичког рада с једног места на друго, које је нарочиту пажњу на себе обратило тек од оног доба од како се озбиљније почело одговарати на питање: може ли се електрицитет претворити у механичан рад ? Ми знамо да је врло лак посао пренети електрицитет ма на коју даљину кроз сроводне жице и кад би тај електрицитет пренесен ма с ког места могли претворити у рад, онда би се питање о пренашању рада најјасније решило. С пренашањем механичког рада или покретне снаге занимали су се људи пре но што се могао електрицитет производити електродинамичким машинама. То раније пренашање снаге је различито и ма да

је веома ограничено, ми ћемо се у кратко упознати са главнијим начиннма његовим, остављајући највише места нреношењу снаге помоћу електричне струје. Иајстарији, а у исти мах и вајпростији, начин преноса радне снаге јесте неиосредан, помоћу кајиша, ланаца, дугачких осовина, полуга итд. Снага од парне машине преноси се на воденични жрвањ помоћу бескрајног кајиша ; исто се тако преноси нарна снага и на друге справеОвако се може снага пренети на. врло малу даљину ; једва толико колико је дугачак кајиш или ланац што преносп кретање. Американске новине причају да је у Сан-Франциску једна осовипа провучена кроз целу улицу и ту осовину у средини улнце окреће једна врло јака парна машина. На сваком месту те осовине могу се натаћи кајиши и спровести снага у сваку кућу те улице. То је у исти мах и највеће нреношење снаге извршенЈ до сад непосредним путем. За иосредно преношење може се упогребити притиснута вода, сабијен ваздух, светлећи гас п најзад електрицитет. Притиснута вода. — Нарочито у Швајцарској, и то у појединим варошима где има довољно воде на висинама, која дакле спроведена у долину дејствује с извесним притиском , тај начин преношења снаге нашао је доста велику примену. Шмиц у Цириху направио је тако мале хидрауличне моторе, који својом снагом могу да окрећу шиваћу машину, а тешки су свега 6 килограма ; већи мотори пак имају снагу до два парна коња. Пошто је врло редак случај да вода буде високо издигнута, то се онда помаже. кад се вода у великим резервоарима изложи притиску, и тако притиснута вода има онако исто дејство као да пада с неке висине. У Марсељу има резервоара у којима се вода притискује снагом од 50 атмосФера, и то је толико, као кад би вода падала са 500 метара висине. Ни овако с ирптиснутом водом не може се снага пренети на врло велику даљину, јер између осталога много коштају цеви које проносе воду а и само дејство воде на великој даљини опада у след великог отпора трења у цевима. Најдаље је пренесена радна снага притиснутом водом у Сан Готхарду и то на један километар. Сабијен ваздух. — Први пут један Француски инжињер по имеву Одранд године 1840.једошао на ту мисао да пренесе радну снагу помоћу сабијеног ваздуха. Од 1840. до 1852. године није никакве примене нашао сабијен ваздух, и тек те године играо је он доста важну улогу при бушењу тунела кроз Мон Сени. Осим тога што се у сабијеном ваздуху проносирадна снага, још је од великог значаја и та ок.олност што