Просветни гласник

728 записник гдавног

3. РеФормација у Енглеској. 4. Хеирик IV и Хугеноти. 5. Триестогодишњи рат. 6. Л.удвик XIV и његови ратови. 7. Туј.ска освајаља. 8. Петар ведикн. Северни рат. Карло XII. 9. Вашингтон и Франкдин. 10. Узроци и развитак реводуције Француске. Л.удвик Х\1. Нанодеон I. Његова ратовања. V ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ прва година 1. Стрма равнина, кдин и завртањ. 2. НодЈга. Кодотур. Витао. Теразије. Каитар. Механични рад. Користи од машина (воденица, иарних млинова и др.) Особипе ваздуха. Пуцаљка. Штрцаљка. Шмркови. Пожарпи шмјж . Натеге. Мехови. Шетадица и сахат. Тоилота. Шпрење теда на топдотн. Термометар. Снрава за показивање вдаге. Роса , магда , обдаци, киша, туча, иње, спег. Напон наре. Парне машине. Извири топдоте. Вода. Воденик и кисеоник. Горење, рђане и дисање. Цеђење воде. Ваздух. Његови састојци. Угљен. Дрвени угаљ. ГраФит. Дпјаманат. Угљена киседина. Гориво и грејање. Сумпор и фосфор . Иадидрвца. Одово. Одовна руда. Гдеђ. Оловно белило. Гвожђе. Руде. Ливено и ковно гвожђе. Чедик. Вакар. Месинг, туч. Пдаветни камен. Калај и калајисање. Паклени камен. Руде. Вађење метала из руде. друга година Барометар. Звук. Постанак и спровођење. Жице и свираде. Човечије ухо. Светлоуг. Еростнрање и јачина. Огледала. Преламање и цепање. Дуга. Микроскон, дурбин и иаочари. Фотографија. Човечије око. Магнетизам и електрнцитет. Магнетна игла. Електрина усдед трења. Машине за електрисање. Муња п гром. Громовод. Електрична струја. Едектромагнет. ТедеграФ. Галваноидастика. Прављење нлатна и хартије. Скроб (штирак). Шећер. Врење. Мешење и печење х :еба Готовљење вина, ракије, пива, шпирпта и сирћета. Стеаринске свеће и санун. Смоле. Камено уље. Бојење ствари н чињење кожа. Мастило. Чување хране од трулежи.

нросветног савета VI ПОЉСКА ПРИВРЕДА ПРВА ГОДИНА Ратарство. Земљч. Пнтомљење земље. Орање. Дрљање. Ваљање. Ђубрење. Сејање. Семе. Жетва. Вршидба. - Пшеница. Раж. Јечам. Овас. Елда и ситна проја. Кукуруз. Кромпир. Репа за стоку. Конопља и лан. Дуван. Детелина и грахорпца. Ливадарство. Шумарство. Познавање шумског дрвећа. Подизање шума. Сеча. Употреба шумских производа. ДРУГА ГОДИНА Сточарство. Домаће животиње. Приплод стоке. Храњење. Нега. Гајене говеда, коња, свиња и оваца. Винодеље. Положај земљишта за внноград. Припремање земље. Важније домаће и стране врсте лоза. Пресађивање лозе из семена произведене Ђубрење винограда. Шко.чљиви утицаји и болести дозе. Берба. Мдадо вино. Бојадисала за вииа. Унотреба комине. Овом приднком преддаже протосинђел Никснор да бн добро бпдо да ученицп продужне школе долазе у школу н иедељом нре подне, те да им у то доба свештеник предаје Науку хришћанску и поучава их у вери. Мпнистар просвете прима овај предлог и <.бећава се у своје време учпнити корак у том смислу. И Просветнн Савет усваја предлог Никанора.

Са овим је састанак закључен.

(.'А( ТАНЛК С1.ХХХ V 7. Сеитембра 1883. у Београду Били су : потпредседник Ј. Иецић, редовни чланови: архим. Н. Дучић ; ванредни чланови : М. Валтровић, Св. Вуловић, Јов. Ђорђевић, Ђ. Козарац, Драг. Плајел и II. Никетић. Привремени пословођ др. Н. Ј. Петровић. I Прочитан је и потписан заиисник 183. састанка. II Привр. пословођ прочнтао је писмо Ј. ПециКа, којим изјављује да се не може примитн чланства у одбору за састављање наставног програма за више осповне школе, пошто он у опште није судедовао при прављењу иовог наставног пдана за основне шкоде, није за то цн стручан , а има и позватнјих лица у Просветном Савету за тај посао. У исто доба саопштава привр. пословођ, да јереФеренат за основну наставу већ израдио нацрт на(тавнога програма на више основне шкоде и да се I тај нацрт већ и штампа.