Просветни гласник

извештдјц школских надзорнцка 0 основним школдма

787

кон највиша воља у Орбији, хоћемо да се занитамо овде : шта би било да један старешина средњих школа имајући у рукама горњу, на закону основану наредбу г. министра, а познавајући прописе закона о устројству гшшазија и прописе закона о чиновницима, не узме у разлог ону немогућност која надзорнику смета нристати на испите распоредом одрећене, и не дадне му ништа реметити 1 Можда би овакав старешина био кажњен, али тим се законитом реду не би допринело ништа.

Управа ваљевске ниже гимназије сматрала је да је позвана 5. тачком §. 6. закона о устројству гимназија да и ово питање овако осветли. Тако је она извршила своју дужност. Вр. 222. 10. Јуна 1883. г. у Ваљеву. Привремени директор ваљевске ниже гимназије јашхл. ј З врадовит*. проФееор.

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСНИХ НАДЗОРНИНА о испитима у основним школама зд 1882-3. школску годину

XIII ИЗВЕШТАЈ г. Драгољуба Јовановика, професора, о школама у ббоградском округу „Госаодине Министре, Приликом овогодишње ревизије основних школа у округу београдском, уверио сам се , да се настава у већини школа, које сам походио , не предаје у духу педагогике и сувремених наука, и да се је — можо се рећи—једва и ненриметно издигла изнад нивоа старог мехаиизма. II данас у многим школама знање деде, које се нроцењује на годишњем испиту, добивено је једино напрезањем памћења дечијег преко године, без икаквог дубљег стварног разумевања. Природно је, да од оваке наставе, од оваког изучавања предмета у школама, слаба Је — да не речем никаква корист — у потоњем животу. У особеном прегледу, ја ћу бити слободан, Господине министре, да вам у четири групе поређам све настапнике основних школа у овом округу. 0 једнама који чине мањину, могу са похвалом рећи, да су своја предавања базирали на рационалној методи и да су урадили све опо што се од њих могло захтевати. Други, којих има доста на броју , постигли су истина све, што се тражи од њих по програму, али, види се, поред све њихове добре воље, да им оскудева метод и рутипа педагошка. Кад би се једном само позвали на предавања учитељска , и кад би уз то и књижнице школске у овом округу биле снабдевене нотребним

књигама за образовање учитеља, они би за кратко време могли бити одлични наставници. Трећу групу чпне такви наставници, који су најмање урадили, који не нрате ни у колико сувремену науку, и оно мало што су урадили види се, да су постигли путем застарелог механизма. Њих би такође ваљало позвати на учитељска предавања и то у застонце неколико година; после јачу контролу водити над радом њиховим, па ако и поред свега тога не покажу резултат, који се тражи, поступити према њима по закону. Четврту групу чине напослетку таки наставници, који су ове годиие отпочели радити у школи и за сада не може се ништа о њима рећи. На реду је, према добивеном упутству, да Вас, господине министре. унознам са појединим предметима како се предају у опште у школама, које сам походио. Наука хришћанска, учи се катихетичним методом, који је по све неудесан. На саму суштину науке христове, на морал хришћански, који треба да је поглавито заступљен у нашим школама, обраћа се слаба или никаква пажња. Можете мислити господине министре, како се предаје хришћанска наука у народним школама, кад деца говоре о страдању христовом на испиту , а не знају шта је Христос проповедао : не знају ни обична начела његова — а да не помињем и друге махне у предавању науке хришћанске, које сам опазио више или мање у свакој школи. Српски језик - боље се предаје. Једино што сам свуда нашао то је, да наставнидц не пазе на тако звану технику читања и нравилно писање диктандо. Исто тако деда читају ногрешно и црквено-словенскн, 99*