Просветни гласник

834

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

стало у незапамћено време, а трајаће док траје дана. Исус Христое родио се, „кад је дошло време", нод владом цара Августа. Под владом овога цара били су заједно најудаљенији, најсуровији и најобразованији народи. После грозних ратова беше настао мир на дуже време. У целоме царству говорили су људи грчким језиком и заповести јеванђеља могао је сваки разумети. Јевреји су веровали и надали се на избавитеља (Месију) и они су били први у римском царству, где је света наука нашла себи места. Но ту свету науку и оне који су у њу веровали гонили су, и та гоњења учнила су, да се- Христова наука више распространи и да се небеско царство више поштује него част и живот на земљи међу људима. Кад се распаде силно римско царство, онда нови народи који се у њему насганише радо примише Христову благу науку. Оеме које је Исус Хрисгос посејао нашло је плодно земљиште и израсло је у велико дрво, које се зове аришЛанствс. РИМСКИ ЦАРЕВИ и ХРИШЂАНСТВО Тиверије (38. после Хр.) 1. Тиверију је било лако, да се докопа царске власти, јер је он још за живота Августова управљао државом, па је на своју страну задобио царскувојску, преторијане. Тек што је видео да му се^сенат и народ покорава, отпоче он да прави чудновату комедију. Он се претварао као да неће да прими владу у своје руке. „Оамо Август, говорио је он, био је у стању да управља тако великим царством. Жоја плећа су слаба за тако велики терет, и ја ћу изабрати штогод достојније." И доиста зло би прошао сваки сенатор, који овом његовом казивању не би потпуно веровао. То су сви опазили, па су неодступно молили, да тиме не баца у бригу и несрећу сенат. Али он је продужавао ту комедију и даље. Што је сенат више молио, преклињао, плакао и падао му пред ноге, то се он све више претварао, да неће да влада. На послетку, пошто су многим молбама на њега навалили , објави он, да ће само за неко време ту тешку службу примити. При том тачно је пазио на оне, који га нису озбиљно

молили, да се за цара прими. Н>их је запамтио с тога, да им се освети. Још у последњим годинама Августове владе био је прописан закон о увреди величанства, по коме је сваки, који је ма шта о цару и његовој влади зло говорио, био врло строго кажњаван, и то најчешће (.мрКу. По томе закону дават је један део имања ономе ко прокаже таквог човека, који што против цара говори. По томе може се мислити, како је био несрећан и ненраведан тај закон, и како су неваљали и покварени људи могли оптуживати поштене људе, само да би добили један део њиховог имања. Било је људи веома неваљалих, који су прислушкивали, да неко каже што о цару и одмах су трчали и јавл.али. Тако је много људи падало у тамницу и губило живот без икакве кривице, остављајући своју породицу у беди и сиротињи. Ретко је прошао који дан, да Тиверије није потписао коме смртну пресуду , а то је он чинио врло радо. Једна жена била је погубљена за то, што је плакала за сином, кога је Тиверије погубио. На послетку од силе и беснила царева био је завладао такав страх , да су се људи и жене сами убијали, ако су што били оптужени , само да не падну у руке царским џелатима. Што се Тиверије према неком бољи показивао, то га се морао тај све више чувати. Никога осем себе, није он волео, па ни саму своју матер, која га је веома волела и онакве грехове ради њега починила. Један пут је казао: „кад ја умрем, може се и небо срушити." 2. Тиверије је био толико рђав владар, да му је већ у крви било, да никоме не верује и да о свакоме рћаво мисли. У своју гарду, иреторијане, накупио је до 10000 људи, да га чувају и да извршују његове емртне"осуде. Они су живели у тврдој касарни близу капије главне вароши, и држали су целу варош у страху и ужасу. Ноглавица преторијана звао се Сејан, један рђав и неваљао у свему човек, али га је Тиверије ипак волео и уважавао. Овај Оејан наговорио је цара, како би сам у Риму задовољније газдовати могао, да је боље да живи у селу, где је од потајног убиства сигурнији, него у вароши. Тиверију се то учини добро. Он доиста остави Рим и изабра острво Капреју или Капру,