Просветни гласник

854

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ПАДЗОРНИКА 0 СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА

Добар је успех и из зоодогије, иоред које се у Ш-ем раз. предавала и антропологија. Наставник је диктирањем допуњавао књигу г. Е. Дрногорца, коју су 1>аци у рукама имали. За предавање овога предмета помагао се, у неколико и својом сопственом зоолошком збирком. Из осталих природних наука успех је приличан. Ботаника је учена не но ирограму већ по књизи Покорновој; општи је део диктират. Оа прописаним Фамилијама биљака ученици нису упознати; наставник вели да се то није могло постићи. У школи се находи збирка морских алга и врло добар хербаријум што га је еаставио г. др. 0. Петровић. — Физика је предавата по програму, из кога су изостављене оне партије, које се имају апаратима експериментално доказати. Ученици су се иоелуживали Популарном Физиком г. М. Михаиловића и дописивали су по нешто из предавања. Збирка физичких апарата слаба је. — Хемија је ђацима диктирата по књизи Ковсое-а. Хемикалија за експерименте нема. — Минералогија је нредавата у мањем обиму но што је и сам програм. Ученици сујеучили из књиге Дуслове. Наставник је стручно изучавао биолошке науке. Из њих су и предавања успешнија но из осталих природних наука. IV. У гимназиским реалкама у Лозници и Г. Милановцу природне науке не могу озбиљно да се обрађују већ и због слабоети ових самих усганова. Олабост а готово и бесмисленост оваквих установа не би било тешко доказати. Број разреда, ограничен само иа два, узрок је што се у тим школама ни једна .група наука не може предавати у обиму задатка и програма за средње школе. Природне су науке у њима представљене антропологијом и ботаником. Наставник ове науке у г. милановачкој гимназиској реалци био је далеко од завршетка својих предмета, кад сам ову школу у почетку мес. Јуна иоходио. Због тога и што је исти наставник овогодишњи почетник не може се још према досадањем раду оценити његова спрема и способност. Антропологија је нредавата по књизи г. М. Петровића са добрим успехом. — Вотаника је предавата по књизи г. Дрногорца. Ученици су вецбани и у анализи биљних Фела помоћу „Флоре околине

Београда." Програм ботанике није исцрпљен у толико што ђаци ниеу упознати са свима прописаним Фамилијама биљака. Успех је у опште приличан. V. Збирке научних средетава ниеу ни у једној школи у задовољавајућем етању, већ свуда треба да се нопуњују и поправљају. Те би набавке требало одмах предузети. Досадањи начин набављања показао се као неудесан. Чини ми се да би боље било кад би се образовале стручне комисије, које би се бринуле о набавци научних средстава за средње школе. Тим би комисијама ваљало саопштити спискове свију ствари, што се у појединим школама находе, па би оне, према новчаним средствима , одређивале како би се и којим редом нове. набавке чиниле. Те би се комиеије могле бринути и о попуњавању школских библиотека, које су сада сасвим сиромашне и врло неједнаке. Добре школске библиотеке у толико су нужније што наставници са данашњим њиховим платама, не могу да набављају за себе потребне им стране етручне књиге. VI. Архива, инвентари и упиене књиге ученика находе се свуда у доброме реду. Школеке зграде нису удобне само у Ужицу и Лозници. Чистоћа је у опште свуда добра. Оамо се на уредност ђачку и на њихово понашање у школи и ван ње не обраћа довољна пажња. У томе погледу разредне старешине и сви наставници у опште требало би да врше већи надзор над ученицима. VII. Тачком 6. издатог ми Упутства тражите да вам саопштим, да ли се свуда ученици правично оцењују. Неправичност код наетавника ниеам могао нигде приметити. Овом приликом допустите ми, господине министре, да учиним једну примедбу која ее тиче оцењивања ђака у нашим школама. У свима школама, које сам до сада походио, приметио сам да се ђаци нижих гимназија оцењују у опште строжије но пгго би требало. У нашим се школама уобичајио неки ред, који ми се чини да је изврнут. Најетрожије се оцењују најмања деца. У вигаој гимназији блажије се оцењују ђапи но у нижој, а у Великој школи добре се оцене добијају лакше но игде. По моме мишлењу коректније, правичније и корисније би било кад би