Просветни гласник

858

апарата за Физичке опите, неколико минерала, кристалних облика и слика за јестаственицу нема апсолутно никаквих справа за очигледну наставу у природним наукама; те онда .никакво чудо није што оне, и ако саме собом најзабавније, могу постати веома сувопарне и спасти на осуђено и осудљиво изучавање на памет. Кад је већ реч о анаратима за предавање природних наука, нека буде дозвољено казати шта је од тих апарата њиховом предавачу послано на услугу у прошдој години: две лупе и четирН анатомске слике.- — Изложивши овако стање кабинета ове школе, потписани је слободан учтиво замолити г. министра, да би изволео од своје стране порадити те да се овој незгоди како тако сгане на пут. Уз ово добро би било да се за ову школу набаве за све делове света Кипертове геогра®ске карте најновијег издања, по што су скоро све којима се за сад располаже или употребом похабане или застареле; за цртање пак слободном руком требало би по мишљењу дотичног наставника набавити збирку геожетријских тела од дрвета или гипса у величини бар 0*80 метара, Огпатеп^-Ађ^ивзе у гипсу (грчке и римске) и Аћ^иззе у гипсу појединих делова човечијег тела (античке главе, ногу, руку) и геометријске облике од жице са постаментом. — За књижницу ваљало би набавити „Радове" југославенске академије, Миклошићеву граматику словенских језика, а и за остале предмете бар по које стручно дело. На завршетку овога извештаја потписани ће бити слободан саопштити г. министру мишљење прошесорскога савета о томе, како би требало потражити начина те да се стане на пут злоупотребама при полагању пријамних испита у средњим школама. Те ће се злоупотребе боље видети из овог случаја: Један ученик из Прокупља свршивши основну школу пријави се ове године на пријамни испит у нишкој гимназији. По свршеном испиту забележи му се на сведоџби, како још није спреман за гимназију и упути се на ново у основну школу. Али овај малишан, или неко његов, досети се своме јаду: изради у г.

учитеља те му изда нову сведоџбу, из које се не види да је где пријамни испит за гимназију полагао; па са таком сведоџбом изађе на испит пред комисију у алексиначкој нижој гимназији. И пошто је испит у неколико- ствар Фатализма, малишан овде буде боље среће и — продре на испиту; походи за неколико дана предавања у овој школи, па затражи исправе за прелаз у нишку гимназију. Оаопштивши овај случај г. министру, потписани га заједно са про®есорским саветом моли да би изволео промислити о начину, како би се оваким злоупотребама могло стати на пут. Осим овога проФесорски савет мисли, да би било време нроширити правила о пријанним испитима у гимназију, у коју би могао бити пуштен само онај који положи испит према програму четвртога разреда основних школа. Још само неколико речи о покушају наставничком, да се у овој школи образује сталан фопд за потпомагање сиромашних ученика. Г. министру је познато, како су наставници ове школе приређивањем беседа прикупили били на ову цељ приличну суму новаца. Од те суме многој је оскудици сиромашних ученика доскочено; али пошто она није била сталан извор на коме би се црпла помоћ ђачкој сиротињи, наставници ове заједно са свима наставницима основних школа позову на договор о овоме грађане ове вароши спремивши им од своје стране правила на којима су мислили основати у њиховој средини а за њихове ђачке сиромашке ову благотворну установу. Али од грађана вароши Алексинца прихватише ову племениту намеру наставничку и дођоше на збор — двојица среских старешина и један руковођа телеграФа. Тако ова мисао није могла наћи одзива међу грађанима и остаде њено остварење — у покушају. Бр. 180. 10. Октобра 1883. у Алексинцу. Директор ниже гимназије, ^ИМ. ј ДОВИЈАНИЋ.