Просветни гласник

самогласиици старога словенског и српског језика

зев СЕ НЕ ОТКЛАЊА! 1. У сложеним речима, кад један од два самогласника, ирииада једној, а други другој речи или основи примери : ноострнтн, прнококстн, пра- наоштритп, наочит , пооот1>1|ћ, нен^мернмт.. чим, поодмаћи, неук, паука, тврдоуст. 2. У страним речима примери : дндркечч,, дрхшереомЂ, 1одн, геограФ, зоолог , бпблпоМоскомт,, фдрнсеом. тека, биограФ. - Између ио у изговору попуња се зев сугласпиком ј, а у писању се то попуњање не бележи. А између иа попуња се зев сугласником ј и у страним речима и у писању се бележи : дијалекат, Италија, геограФија и тако дал>е. 3. Кад је други од два самогласника неиостојано о иостало од л (Само у српскоме) п р п м е р и : чуо (место чул - чула, чуло); знаб (м. знал — знала, знало); пбваб (м. певал—певала, певало); чпнио (м. чипил — чинила, чинило); ббо (м. бол бола, боло); гостибница (м. гостилница'; жбтебцп (м. жетелци); витао (м. витал); сврдаб (м. сврдал); мисао (м. мпсал); погибаб (м. погибал); светао (м. светал — светла, светло); миб (м. мил — мила , мило); зрео (м. зрел — зрела, зрело); ^гао (м. угал); петао (м. петал); пбпео (м. пепел). — Између ио у изговору се отклања зев изговарајући ј између и и о, а у писању се то отклањање зева не бележи. 4. У облицима сложене деклинације (Само у староме словенском) првмери: носддго, доврдаго, ^кдддштддго; нокоуоумоу, докроуоумоу, лкдлдштоуоумоу; иоит.шк. довр-кљмг., доврЂДМћ, до- ј врт.нмт.; прЂдткод-кнмћ, иштлштсит., могтштенмт,; Ј идкг.штенмт. сл : ткоркшенмт.; С1,с;..штен\1,: нт.стдкт,шддго. 5. У глагола иете врсте у садашњем времену (Само у староме словенском) п р и м е р и : ПрИБТЈКДДШН, ПрЂБИКДДТТ.; ех1кддтт. ; кт.мт.штддтт.; нмддмк, нмддшн ; нржходпнт!., гнг.кддшн. 6. У иређашпем трајном времену (имиерфекту) (Само у староме словенском) п р п м е р и : кнд-кахт. ; т.(ор|дд,ут.; тнорккше : рдсткдрЂ ^ше : гддголдд^љ. глдгодддше ; нрнплдддхл.: нмт.лхл;: кт.^дсшддхл.: ндкд^гл; ндидше; нрт.штддше нмт.; оууддше; ^д^ождддшс ; нкдђдхж ; г.кдшете ; кч >мки1тдддж сл; слдкдт.дјсж ; сдоужддше ; кндтдхомћ . 7. У говору зев отклоњен изговореним ј између два самогласника, а у иисању, иоиуњење зева незабележено (У староме словенском) примери: кддгдд ; покддтн сд ; кт> покддннге ; елдго^кстнд ; кожнд; кештнж; кероудтЂ; д-кдтн ; кеднкжж ; рн^ож. Е. ПРИЛАГОЂАВАЊЕ Кад се какав глас иретвори у други глас у тој циљи, да се по говорним органима приближи изговору другог којега гласа, онда се то зове — ирилагођавање гласова. Прилагођавање — осим онога, које бива међу самим сугласницима — може бити утицајем самогласника на сугласнике и утицајем сугласника на самогласнике. а. прилагођавање утицајем самогласника на сугласнике Самогласпици се у староме словенском и српском језику деле на тврде (ненепчане) и меке (непчане). Тврди су : д, о, оу, г, И ј ж , рг, ЛЂ. а, о, У, р. Меки су : е, н, в, и, а. е, И. Тврди самогласници не утичу на сугласнике, те се њима никакви сугласници не прилагођавају. Меки пак : самогласници утичу на сугласнике грлене: г, к и х ј и на зубии сугласник ц. те се ови сугласници прилај гођавају меким самогласницима. Ово прилагођавање бива двојако :