Просветни гласник

самогдасници старога словенског и српског језика

2. и у н: (У староме слокевском) примери : кран , ирднхт, (то јест к|>дж , крдшхт, место нрдт, |фЛ1Г,\т., прсма рј1',т! , рдквдт.) ; конн, конн.ут , (м. конт;, когТихт,); от1,1)н, от м)н ,\т, (м. откц-е, отмј-л.хт ,); нрдун, крдундт , (м. крду«, 1:рдУЕ,\т,); нддштн, пддштнхт, (м. нддшгђ. пддшгглт,); кт>нд^н, кт.пл/плт, (,м. кђнд^-в, кт.нд^ђхт,); под н, пол"н,\'т> (м. под е , нод км, , према мђсте , мђстг.хт,); срт,дм|н, сргд|,1|н ( \т, (м. срт,д|,1јт; , срт,Д1:1|т>ХЋ) ; нодн (м. кодв према рхш,®); окћци (м. окм|е ); нрнтт, н (м. прнтгт;); ндшнм1,, ндшнд-ћ , нлшнмт,, ндшнмн, ндншмд (м. пдшт,м!>, ндшг.дт,, ндшгмт,, пдшгмн , нАтимд, црема тђмк, тђлт,, тт1мт,, ткмн, ткмд); унмк (м. УГ ,м1>). 3. т,1 у н : (У староме словенском) примерц : У 6. падежу једнине : крдн (то јест крдш место крдп,1 према рдвг=рдг.и); конн, (место контд); откцн (м. отк1|т.|); краун (м. крдут,|); кошн (м. конш) ; пддштн (м. нддшти); коннн (то јест копнш место конп,|, нрема дт;дт,|): погГн (м. нодтј); сргдмјн (м. ср /,д !,1 |т,|) пдсшти (м. пдештт,|) 4. г1 у л: (У староме словенском) примери : У 4. падежу једнине: крдм (место крдш према рдБг=рдг,т,|); конд (м. контј); оти|л (м. отмјм ); крдуд (м. крдуи); пддштд (м. пддштн); коштл (м. кошти). У 1., 4. и 5. падежу множине : стдн (м. стдп,?, према рг1вд=рх1Би); конд (м. коии); оккцд (м. о;>1,1|т,|); нрнтт,уд (м. прнтхуи); пнштд (м. пнштт,!) ; ткојГкшд (место ткоркши). Онако бива усвијуоваких речи и у 2. падежу једнине, 5. I у к: (У староме словенском) примери : У 2. падежу множине : ддждк (место ддждђ , према Р дбт,=рдећ ); оурхштк (м. оурт,штЂ); лћјк !, (м. лт,жћ ); доушк (м. доушт,, према кодд=кодђ); конк (м . коиг од конд); прнтт,ук (м. НрНТЋУТ,, од прНТТ,Уд) ; ок1,1|1, (м. ОКМјТ,, од оккцд); ткоркнњ (м. ткоринт,, према докрт,), подк (место полт. од полс према село =селт,, дђло=дт;дт ,); срљдкцк (м. сргдкцт,); дожк (м. ложћ од ложс) ; лксткук (м. лксткут, од лксткуе, према докрт, од дог,ро). — п,=1К=н (гд, ге).

6. Саиогласници на крају рени и у почетку речи. 1. — У староме словенском језику ни једна се реч ннје могла завршивати сугласником, пего је на завршетку речи морао вазда бити самогласник. Ако је основа речи посгајала наставком, који се завршује сугласником, а у некојем облику није добијала самогласни наставак, опда се и сама основа крљила, или одбацујући крајњи сугласпик, или спајањем крајњег сугласника са самогласником, који је пред њпм. И у српском језику многе речи у доба постајања речи, постале су под утицајем тога закона, као што су именице: мати, кћп ; све пменпце пете врсте , и многи глаголски облпци. На пример : мдтн (од мдтер=мдте =мдтђ =, према мдтере, мдтерн, мдтеркм); дт,штн (од дт,штер=дхште=дт ,фТЕ=, према дкштерк 4. пад., дђштернт); неко (од н::кес=нег ,е =неко, према невеск, иеБбсм, неЕесд, невескхт,!; тедд (од теддт=телд, према телдте, телдтн, телдтд, телдткхт,); нмд (од нмен=нмд, према нмене, нмепн, нмемкмд, нмент,!) Тако исто бива н у облицима. Ако наставак за облик буде сугласник, пли се завршује сугласником, иза којега не дође никакав еамогласник, у том случају отпадају крајњи сугласници , докле не дође до самогласника. На пример: кеде.кеде (од кед-е-,х-с=кеде-х=кед-е, кед-е-,\-т=!!ед-е-л=!{ед-е, према кедолљ, кедохомт.); несе, несе (од пес-е-х-с=мес-е- 1*=нес-е, нес-е-х-т =нес-е-х=иес-е). И у облицима и спајањем сугласника и самогласника долази се до завршетка речи самогласником. На пример: несошд (од нес-о-\-е-нт=несо-х-е-и = иес-о-х-а=нес-о-ш-д); гревж (од грек-о-нт=грег,о-н=); г.ђшд (од БЂ-х-е-нг^кп-х-е-н^Би-х-д^). Срнски језик је ову особину изгубио , у њему се речи могу завршива.ти и сугласником. 2. — У староме словенском језику могли су у почетку речи стајати самогласиици: д, о, оу, н, д. На пример : д^т,, дгнд, двл кко, н^т,, отт, , онћ , оу,\о , жст,, жгрннт,. Ако се реч почиње другим којим самогласпиком, онда се пред самогласник стављају сугласници |(ј)или в. Ово бива често и кад се реч почиње самогласницима д и ж. На пример : вшкиљти (од хшнжтн од корена ђк); |ддк (од 1едк а ово од ®д); га^д (од д?д); гелен (место едеи); герен (м. ерен"); иблћко (поред дклћко); игнд (норед дгнд); вжтккт, (норед жтђкт ,) ; Вдгрнит, (поред Жгрннг); вдсђ (поред жсх). У српском језику може данас у почетку речи стајати сваки самогласник. На пример : Авала, акбв, евењка, ето, пње, имати, огањ, око, ушће, ^брус, ркати, рђа. Али има и у српском доста речи , у којих је у доба постајања речи нред самогласник, којим сереч почињала, предметнут сугласник ј или в. На пример: