Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ 01ИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

943

Франци против Франака, источни Готи против иеточних Гота и т. д. Битка је отпочета у раевит, а свршена је у мркли мрак. Око 200 000 мртваца покрило је бојно поље; толики људи били су за неколико часова покошени због частољубља једног јединог човека. Римљани и њихови савезници победили су; „божиј бич" био је у овај мах сам игаибан. Али победиоци су били тако уморени, да се краљ Атила могао са остатком своје војске мирно (без гоњења) натраг повући. Оам Атила није се томе надао, и пошто се следећег дана бојао новог напада, он је све своје драгоцености, које је у рату запљачкао, стрпао у једну гомилу у намери, да се с њима заједно спали, ако би његов логор Римљанима у руке пао. Али његови непријатељи осташе са свим мирни и ни мало му нису сметали, да се преко Рајне у Немачку, а одатле у своју обласг повуче. 3. Оа овим хунским ратом, Немачка је добила сасвим друкчиш, наравно непријатнији, изглед. Многе лепе вароши које су Римљани били подигли на левој обали Рајне, као на пр. Шпајер, Вормс. Мајнц, Келн, Трир и друге, биле су у пепео претворене. Лепа здања, цркве, палате, сеоске куће, које су Римљани пре неколико етотина година зидали, биле су разрушене. Баште и ноља, лежала су са свим опустошена. Хришћанска вера, коју су Римљани отпочели ширити, изгуби се у многим пределима, и завлада свуда незнабожачка вера. Атила се поврати у своју пресгоницу, да своју силу на ново прикупи и да са ојачаном снагом опет нападне на Римљане. Оамо једну зиму пробавио је он на миру. Одмах на пролеће крену се из Паноније (Угарске), пређе у Италију и утабори се под задинама најтврђе и многољудне вароши Аквилеје, која је тада најбоље цветала међу италијанским поморским варошима. После врло жестоког бранења, варош се иредала и била је порушена. Кад је пала ова варош, која је била бедем Италије, онда је сва горња Италија била у рукама непријатеља. Богата Венеција беше опустошена и покривена пепелом својих вароши. На све стране бежали су људи из вароши и из села пред „божијим бичем." По највише њих бегало је на мала острва у заливу Јадранског I

мора. Од тих наеељеника на тим малим острвима постала је варош Венеција или Мљетке, која је доцније поетала врло чувена. У царској палати у вароши Милану нађе Атила једну слику, на којој је насликан цар на нреетолу, а испод ногу му клече кнежеви скитских народа. Атила дозва једног сликара и заповеди му да слику преиначи овако: да цар стоји пред скитским кнезовима невољно и понизно, а они да седе на престолу. Слика је сад била ружнија, али је била исгинита. Италија је напретком варвара била у страшној забуни. Нератоборни цар Валентијан остави утврђени град Равену, и побеже у Рим намеравајући впљда да бега из Италије, ако би непријатељи даље напредовали. Једина одбрана целога царсгва беше храбри војсковођа Ајеције. Али он нити је имао војске, нити је било изгледа да је може сакупити, те тако и он не беше у стању да што учини. Варвари, који су му помогли да брани Галију одрекоше му помагати с оне стране Алпа. Ајеције није могао ништа друго радити, осем што је са малом војском сметао непријатељима да брзо напредују. Али још веће зло за Хуне била је топла италијанска клима, италијанско вино поврће и слаткиши. Међуњимајавише се приљепчиве болести, које су их хиљадама покосиле. При свем том Атила се примицаше све ближе Риму. На месту где река Минчио утиче у По, наместио је Атила свој табор. Из вароши, која је недавно управљала светом, а која сад не имађаше ни господара ни енаге у себи, дође му на то место епископ Лео, један врло честит старац. Без одбране, али наоружан духом божијим, дође он пред бесног хунског краља, усред његове големе војске, и огледа да молбама и мудрим речима умекша дивљачко срце. И одиста, — богом одушевљеном свештенику, испало је за руком, што не би некој војсци испало, да Рим спасе од божијег бича. Он је Атили донео многе бигате поклоне, а многе му је обећао послати. Тако Атила закључи као неко примирје. Он остави Италију претећи, да ће се опет скоро вратити и ' земљу још горе опустити, ако му не погаљу цареву | сестру Хонорију и еа њоме блага и царске дарове.