Просветни гласник

ЗАШ1СШ1К ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

нравило тројно по методи свођења на јединицу као II „талијанска практика", с ирименом на множење и дељење и на нравило тројно. И ио томе с гледишта наставног ирограма ноднесена рачуница може се нрогласити као добра. Јер што нема термина „разломљен разломак", то је ио све незначна ствар и може се све о разломљеним разломцњма у две три речеиице исказати. Међу тим у књизи има рачунања с разломљеним разломцима. Што је иак правило тројно и талијанска практика преко програма ушла у ову рачуницу, то још подиже вредност исте, јер су ти делови по самом пачину излагања проста допуна множења и дељења ради олакшице у рачунању. II Како је унесени научни материјал израђен А. Израда метарског еиетема Ако би се што имало приметити протпв израде метарског система у овој рачуници, то је једино много већа опширност и иотпуност, но што паставни план одређује. Јер овај захтева излагање само „законих мера", а у овој књизи излаже се потпуна метарска система па дакле и такве мере, које наш закон не наводи. Међу овима налази се и „стер", мера за дрва, што не би требало да уђе у рачуницу једно за то, што се ио нашем закону дрва не мере „кубним" већ „квадратним метром", што није „стер", и друго и нарочито за то, што је „стер" неирактична мера, те се п у самом Паризу дрва друккије мере по сведочби ове исте рачунипе на страни 37-ој. Но ипак ради потпуности метарске сисгеме није згорег, што је и стер споменут. А разуме се, да је и корисно и целисходно, што су у књизи обрађене и оне метарске мере, које не сиомиње наш закон, као на пр. миља од 4000 Км - или Тона = 1000 килограма и т. д. У осталом све довде наведено односи се вигпе на унесеаи материјал но на саму израду истог, а наводи се с тога, што се једино та опширност и потпуност могу због програма проглашаваги као мане у изради материјала, док је све то у самој ствари врлина књиге. , Сама пак израда материјала врло је добра. Јер не само што су готово све мере представ-

љене очигледно геометријским облицима, пего је потанко изложен како начин писања ових З1ера циФренпм бројевима, кад су мере рачма исказате, тако и пачин изговарања (читања) ових мера кад су исте цифреним бројевима написане. Даље потанко је израђено не само иретварање већих мера у мање као п обратно мањих у веће^ него и преобраћање старих мера у нове и нових у старе ц то све удесним практичпим примерима и рачунањем. А да је четир вида рачуна са свима овим мерама потанко и опширно изведено, навео сам још при упоређењу књиге са наставним ирограмом. Према до сад наведеном може се ноднесена рачуница до стране 63-ће огласити као изврсна. Б. Израда дељивосги бројева и разломака Кад се израда „дељивости бројева" у овој књизи упореди са ступњем овог дела иауке. онда излази као резултат, да овај део Мијаиловићеве рачунице не стоји на сувременом стуињу науке. У целокуиној науци о бројевима на и у овом делу те науке знање се — сем јасним и прецизним термипима — најбоље учвршћује супротним (упоређујућим) терминима. Каже се, да у природи влада дуализам, на тако је и у овој науци. Ова почиње природним бројевима, који се добивају простим бројањем, па кад се у даљем развоју науке у току рачунања паиђе на „разломљене бројеве" или „разломке", онда се супротно овима природни бројеви назову „целим бројевима". Или кад се при преобраћању простих разломака у десетне напђе на периодне разломке, онда ако се ови назову песамерљивим или несавршеним бројевима, суиротно овима остали — и цели и разломљени бројеви — називају се самерљиви или савршени бројеви. Посебице пак у одсеку „0 дељивости бројева" они бројеви, који сем себе и јединице имају још какву меру зову се посебице сложени бројеви пли ироизводи. Супротно овима бројеви. који сем себе и јединице немају иикакве друге мере, зову се ирости бројеви (прабројеви). Даље сви бројеви, који су дељиви са 2, зову се аарни бројеви. Супротно овима они бројеви, којима 2 није мера