Просветни гласник

Г0.Д1ШШ1 НЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

и повременим часошншма, немачким, а од чести и чешким и Француским. 14. ТЈакон Тома Стојадиновић - иредавао је Цртто пеааж и црквено аравило у III и IV раз. ио штамианим учебницима са 8 чаеоВа недељно. Свршио је на време и поновио-. 15. Протођакон Алекса Петровић — предавао је 11рквено истш у I и II разреду са 7 часова недељно по шгампаном учебнику. Свршио је по програму и повторио два — три иута. 16. Стеван Шрам — предавао је у I и II раз. „Теојркју нотног певања" : систем тонова, нотпе знаке, кључеве, знаке повишавајуће, спуштајућб и успостављајуће, степене и интервале, Важност тонова, наузе, темпоилимера времена, такт шкале, подела шкала, а у III и IV раз. комбиновано предавао је ирактично Нотно иевање, с којима је невао на литурђији у Саборној цркви. Имао је свега 6 часова недељно. 17. Потпоручик Спасоје Миловановић предавао је Гимнастику и војно веџбање у сва четири разреда комбиповано 4 часа недел,но. III. Наставничких изостанака од школе у овој школској години било је врло мало, и то су неки изостали по иеколико часова због болести, а неки због других званичних дужности. Сви су у опште походили уредно часове своје и ревносно се трудили да своје ирограме изведу до краја; а у исто време старали су се да и педагошким начелима удолетворе. Сваки је носебице старао се да своја предавања што више упрости и нојимљивијим за ученике учини, те да би га они боље схватили и истим се випте користили. Радц бољег јамства давали су ученицима школске задатке, које су они и код кућа и у школи — израђивалп. Највише су се овим бавили с ученицима проФесори језика (словеиског и руског), рачуна и про®есор црквеног беседништва. По наредби последњега, учепици IV раз. писали су беседе на разие теме за разне празнике и недеље, на су исте најнре читали и критиковали у разреду иред њиме — као надлежним проФесором, а за тим су произносили на памет с катедре пред целом школом недељом и нраз-

ником од 8—9 *| часова. Овакав рад показао је доста повољног успеха. Сем тога, неки су наставници нозивали ученике да у иојединим догматичним питањима полемингу : као што је то чинио проФесор Догматике и Моралне, а неки су тражили да поједине текстове из Св. Писма нађу и протумаче. Нарочито су. ово чинили ироФесори Св. Писма и Херменевтике, тражећи од ученика да пађу у Св. Писму тропе и Фигуре, символичке реченице, пророштва, праслике библиске и особине богодухновених писоца и да исте протума^б. ПроФ^сор Каноничпога права објашњавао је правила и закопе домаће одпосеће се на цркву. Нарочито је обратио пажњу на тумачење степена сродства и на цртање истога на табли. Ученици су ово са особитом пажњом слушали, и сами су се веџбали у цртежу у ироналажењу степена сросгва, показавши добар успех у томе. ПроФесори Историја (црквених и световних) показивали су ученнцима мапе и слике из стародревне историје. Професор Пастирског и црквеног Богословља обраћао је пажњу ученика на вршење разпих црквених обреда у сабориој црквн, где су се они могли научити и лепом црквеном благочинпју и практичном вршењу црквених обреда. У овим приликама свештенство при саборпој цркви одазивало се у свако доба са особитом вољом и готовошћу, коме смо особнто захвални. ПроФесор „Педагогике и Методике " често је вежбао ученике у очигледној настави ; а водио их је и у основне школе, те су ови гледали практични рад у школи, а неки су од њих и држали и практична предавања на особито задовољство дотичног проФесора. ПроФесор „Физике" предавао је ученицима Физичке законе и природне појаве са екепери* ментима. ПроФесор Еконо.мије изводио је ученике неколико нута у Топчидер и зграду пољопривреднога друштва, те је држао практична и очигледна иредавања, и показивао им како се калеми/ кошнице гаје, поврће и цвеће сеје, окопава и нехује, као и како се баште и паркови удешавају