Просветни гласник

108

мицају рукама пруља се он и ногама, и ако му то ништа не иомаже. После неколико недеља он држи обе ноге лепо оиружене једну уз другу, без прегибања у куковима, коленима и стопалама. У савлађивању суиокрета лежи оно што нам се допада на извежбаном војнику, на истесаном гимнастичару на и на образованом човеку, и ако ми често тога нисмо свесни. С неснособношћу да се они савлађују и задрже ночиње дрктавица и дрнило. 0 меканизму заустављања супокрета не знамо ништа, али је јасно, да се они вежбањем нису јачали, ношто су невежбањем остајали у миру. При великом напрезању, пењању уз брдо, дугом трчању, почиње срце да куца брже и јаче, и настаје осећање што се зове запт или тешко дисање, да не можемо дах да повратимо. То по Ј. Милеру бива за то, што срце дође у супокретање, а по другоме једном мишљењу, које сам чуо од Траубеа, за то, што га дражи угљена киселина, која се тада у великој мери развија у мишићима. Било које му драго, вежбање умањује ово лунање његово. И знојење се може узети као салучење, као и лучење пљувачке при говорењу и жвакању кад су уста иразна, и мање знојење изученога ковача онога младића било би онда угушење овога салучења вежбањем. Дабогме да су лупање срца и знојење непроизвпљни. И ми се можемо озбиљно запитати, да ли ми и таке случајеве можемо нодвести под угушивање вежбањем. У већине сложених иокрета иоред владе моторичне нерване системе над мишићима долази још и друго нешто у обзир. Око, осећање притиска, мишићно осећање и душа морају бити готови да свате ноложај тела у сваком тренутку, те да се снага мишићна тачно одмери према учинку, као при борењу, игрању билијара, игрању по конопцу, држању на коњу кад ои трчи, трчању низ каку низбрдицу и т. д. Дакле не само нокретачка система нервана, него и осећајна и Функције душевне вежбају се и потребују вежбања. А тпме значај мишића за гимнастику задобија још вшпе вредности.

Што рекосмо овде за ове грубље покрете телесне, то вреди и за све вештине, највнше као и најниже. И ако ми једнога Листа, Рубинштајна и друге славне музиканте не можемо нн помислити без јаке мускулатуре мишићне, ипак се њина нрава вештина крије у њиној централној нерваној системи. Лакост с којом дрводеља, меканичар, сајџија, стаклар и онај што глади стакло, врши своје послове; умешност анатомова и видарева; писање и цртање; женски ручни радови, као шивење, илетење, везење п предење ; најпосленеприметни свакидашњи послови као облачење и свлачење, држање сапуна, чешља и четке, ножа и виљушке : шта су најпосле, те нису уилетени иокрети и Функције ћелицаганглиозних, које су ишле једна за другом у извесноме реду, па се сада врше у истоме облнку с далеко већом лакошћу, утичући једна у другу, престајући и опет настајући, као гласови у вештачки склонљеној реченици. Кад је Л.есинг запитао, да ли би Рафајло, да је рођен без руку, био мањи сликар но што је био, назирао је он ову истину. И је ли нужно додавати, да за свако нокретање вреди оно исто што и за руке, да ннр. и вежбање гласа не стоји ни на чем другом. Певачи и иевачице морају имати не само гипке гласнице, снажие грудне и грлне мишиће, звучну резопанцу гркљана ; по себи то им вреди само толико, колико ономе што гапне рука; него њин прави таленат се налази у сивој маси на. дну четвртог брешчића њенога у мозгу. Овде се крије и меканизам за говорење, очекујући наравно заповести озго, које му долазе задњом трећином треКе леве внјуге чеоне. У свих ових покретања веома је значајно, да што се више које сложено покретаље врши, у толико несвеснпја постаје радња централне нерване системе. На послетку није га могуће ни разликовати више од онога првога меканизма нерванога, реФлекса и сумоирета. Још је и ЈЕразмо Дарвин (деда славнога Дарвина) рекао, да ко учи стругарство, испрва свакп покрет руке оКе, док најиосле сви они не постану једно, тако, да му