Просветни гласник

14 4 извештдјц шко.кких нддзо] Успех сам нашао: в».»д 7 насхавнииа одличан. 1-1 врло д.обар, 5 добар и код једнога слаб. IIри давању одена имао сам на уму све олакшице нобројане у упутству, а нарочито рад у сва четири разреда и ирву годину рада по новим ирограмима. У свима школама нашао сам унисаних : у I разреду 574 ученик« и 2 ученице, II 367 ученика и 21 ученицу, III 229 ученика и 15 ученица и IV 147 ученика и 3 ученице — свега 1317 тченика и 71 ученицу. Овде рачунам и ђаке школе белушићске, течићске и обрешке. На испиту је било: у I разреду 354 ученика и 24 ученице, II 286 ученика и 15 ученица, III 169 ученика и 11 ученица и IV 103 ученика и 2 ученице — свега 912 ученика и 52 ученице. Ишло је у школу до краја школске го ине у I разред 440 ученика и 28 ученица, II 328 ученика и 15 ученица, III 196 ученика и 12 ученица и IV 115 ученика и 2 ученице — свнга 1079 ученика и 57 ученица. У овај број урачунати су и сви ученици, који нису походили школу на 2, 3 и више месеци нред иепит, али нису ни отпуштени. Неколици учитељи хтели су и ове године — као што су то пређашњих радили — да напишу поред имена оваких ученика: „оставио школу," е да би их се што пре ослободили, али ја сам све те ученике побележио да понове разред, те да у иочетку идуће школске године морад бити уиисани и опет позвати у школу. Прешло је у старије разреде: из I 284 ученика и 22 ученице, II 251 ученик и 15 ученица, III 163 ученика и 12 ученица и IV 102 ученика и 2 ученице — свега 799 ученика и 51 ученица. А остају да нонове разреде: I 156 ученика и 6 ученица, II 77, III 33 и IV 13 ученика свега 280 ученика и 6 ученица. Из горе наведених бројева види се да сразмерно највећи број ђака ионавља I. разред и да ни две трећине од оних који га сврше, не могу да пређу у II. Ова би се иојава могла да нротумачи и тим, што сељачку децу нена ко да иоучава ван школе, јер су им кућани обично неписжени, а баш и ако се наће по који писмен, он то нема кад да чини због многих послова изван куће,

»КА о оеновнпм школама

и што деца тога разреда за дуго се не могу да навикну на школски ред, иа радије него ђаци старијих разреда избегавају школске часове. Али мени се чини да ће томе главнији узроци бити ови: Ученици I разреда телесно су најслабије развијени. У многим школама видео сам их врло ситне. Та деца никад не могу да дођу у школу у прописано време, нити долазе редовно. Учитељи се жале да она највише изостају од школе зими, кад наступи јача хладноћа и напада дебео снег, јер су тада слабачка за путовање и као свагда врло лако су одевена, а у школи већином не могу да ноћују због тога, што обично немају спаваћих хаљина. Овако су ме уверавали и чланови некојих одбора школских. И која деца иду редовно зими у школу, она стижу тамо тек око 10 часова нре подне, а већ пре 3 после подне мора их учатељ да пушта, м а би се за видела вратила својим кућама. Многа деца изостају од школе и т пролеће, кад настану пољски радови, п п тада дангубе. Сељачку децу много гоне и њихни родитељи на рад, па и ту им се скреће пажња с књиге на друге послове. Најзад приметио сам у неким школама да учитељи раде више са старијим разредима, те тако први мора да буде најслабији. Сви учитељи водили су прозивку док нису добили школски дневник, а после школски дневник сви сем варваринеких. Да ли су сви учитељи уредно и у своје време бележили изостанке у прозивку и школски дневник, о томе се тешко човек може нотпуно да увери, кад зна да међу њима има и таквих, што ураде тај посао тек у очи доласка надзорник<-зог, Оцене ђачке у школском дневнику готово већина, види се, завела је у један пут за целу годину. Уз то скоро сви писали су оцене писаљком а не пером и ни један није извео резултате по правилима о нревођењу ученика из млађпх разреда у старије. Многи нису ни тако учини.ш. Ваљало би неким расписом упутити учитеље како ће у будуће водити овај дневник, и у исто време наредчти, да се у табацима тога дневника друкчије ишпартају она места где се оцене бележе. Само неколико учитеља није знало да ваља у ночетку сваке школске године уиисати све уче-