Просветни гласник

« ИЗР.ЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКЛ О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

34

У Лииама нашао сам на исииту врдо мален број деце, јер је учитељица бојем растерала сву децу која не могу да уче на намет. Деца су застрашена и заглупљена тако, да нисам могао с њима ништа разговарати. Мени је лично врло непријатно што морам чинити оваке предлоге г. министру, али ја сам тога уверења' да нам наша толиком мученнчком крвљу наших дедова натопљена земља неКе ироаевати, докле год не ироииште нерадници и бестидници, који се не поносе крвљу нроливеном за отаџбину и знојем нотрошеиим око њенога унанређења, него нљувањем но њеном образу. Но дао је Вог те има наша отаџбина на срећу више синова, којима се може поносити. То показује и у овом огсругу цифра одличних учитеља. III Из приложеног списка иод '111. видеће г. министар, које ошитине треба позвати да оправе школске зграде, а које зграде да се затворе. Из извештаја лањског ревизора за овај округ увидело је мииистарство, колике су просторије у којој згради. Ја се нисам могао упуштати у нодробности око тога посла, јер сам се више морао бавити око самих испита. У свези са овим износим имена оних општина, које су се нарочито својски заузимале, да се изведе све оно, што је проиисано школским законом. Те су општине: Друговачка, В. Кршљанска, Азањска, В. Планска, Сараорачка и Врановска. IV Под прилажем снисак о нродужним школама у овоме округу..

Ја ћу на овоме месту да речем неколико речи само о продужној школи у Смедереву. Овде је уписано у почетку школске године 41 дете. Двоје је од њих ослобођено, једно је умрло, а десеторо њпх није никако долазило у школу; остало их је 28, од којих је на исииту било њих 16. Онштина жељи да се место продужне школе отворп у Смедереву редовна виша основна школа, и то још ове године, како не би дангубила она деца, која сврше IV разред, а надну на прпјамном испиту. У свези са овом жељом онштине смедеревске имам, господине министре, да вам понизно изнесем овај предлог: У члану 3. „Закона оосновним школама" вели се у трећој алинеји : „Из ниже основне школе ирелази се у средње школе." Према овоме — по моме скромноме мњењу — требало би, да се са сведоџбом из IV разреда основне школе прелази у први разред гимназије или реалке без пријамнот испита. Ово би се могло ограничити на четврти разред засебан у онима местлма, где ностоји гимназија или реалка. Ради јачег уверења о способности ученика за прелазак у средње школе, могло би се одредити, да уз ревизора на испиту у IV разреду нрисуствује и један изасланик од стране дотичне средње школе, те да на исниту говоре сва деца барем из оних предмета, из којих се сада полаже пријамни испит за прелазак у гммназију. На крају иснита изасланик министров, изасланик дотичне гимназије, управитељ основне школе и разредни учитељ — (а ако је учитељ IV разреда уједно и управитељ, онда још и учитељ III разреда или више основне школе) оцењују ученике у присуству школскога одбора. Ако су при подељеним гласовима на једној страни ревизор и изасланик средње школе, онда важи