Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

дан слободан народ покори. С тога он смисли, да тај народ покори вером у Исуса Христа. Он сазва један велики народни сабор и ту прими веома благо и милостиво све оне, који су му се нокорили. Он је такође позвао и оба Саксонска херцега, Витекинда и Албиона, а обећао им сигурну пратњу; осем тога за сигурност носла им таоце. Тада Витекинд дође (785) и радоваше се, што ће видети човека, против кога се толико борио. Карло га прими са великнм почастима, и отпутова с њим и другим благородницима у Француску. Уз пут му је говорио о науци Спаситељевој тако мудро, да је Витекиндово срце божјом силом било савладано. Он пристаде да се иокрсти и сам Карло био му је кум. Албион и многи други, који су се на Витекинда угледали, такође се покрстише. Али једна прича овако казује о Витекиндовом крштењу: Кад је Витекинд једном па другој обали Рајне у близини франачке војске тумарао, спопаде га силна жеља, да види једном како Хришћани свога многоцењеног бога поштују. Приближавао се Божић. Витекиид се обуче у просјачко одело и у први расвит увуче се у Франачки логор. Непознат онако ишао је кроз редове ратника, који су се спремали на божју службу. По том се приближи цркви. Ту не беху принети на жртву ни коњи ни волови, већ смирено клечаше Карло пред олтаром са својим великашима, да ириме свету тајну. Дим од тамњана подизао се у вис, а несме свештеничке слављаху свету ноћ, у којој се Спаситељ људи јавио. Витекинд беше дубоко тронут хршнћанском службом, његове очи нанунише се сузама и он и нехотице склопи руке. Њему се учини као да му се Христос дете на рукама Дјевице Марије јавља и да му говори; ;Ј Оди к мени". Он паде пред

олтаром на колена, и кад га сви нренеражени и удивљени окружише рече он: „Ја сам Витекинд саксонски херцег, крстите и мене да будем хришћанин као и ви." Тада га загрли Карло и јасан узвик радости забруја но Франачкој војсци. 7. Мир са Саксима. Пуних тридесет и три године борили су се Сакси с Карлом. На послетку пристадоше да се помире јер им је обећато да ће се у свему са Францима изравнати и да ће с њима у једној држави иод једним господарем живети. У Селцу на реци Сали закључише посланици са Карлом мир (803 г.) Ту се Сакси обвезаше, да ће своје старе богове оставити и да ће веровати у Исуса Христа и његову науку. Свештеницима су обећали плаћати десетак, али да им не дају никакав интерес и никакве дарове. Зановести свештеника обећаше слушати и судовима се покоравати, али да им нико не дира у старе обичаје и навике. По том Карло одреди места где ће седети еиископи, које је Карло за Саксонску одредио. Таквих места било је свега седам. Епископи су после прописали оваку Формулу за крштење поганичких Сакса. Управо они су усвојили Формулу, коју је још Карло Мартел на једноме сабору прописао. Ево како је то ишло: Питање свештениково: Одричеш ли се ђавола ? Одговор покрштењаков ? Одричем се ђавола. Питање : И свију ђавољих другова ? Одговор: Одричем се и свију ђавољих другова. Питање : И свију ђавољих дела ? Одговор: И одричем се евију дела и речи ђавољих, Тунара и Видана и свију анатемњака, који су њихови другови.