Просветни гласник

92

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВИИМ ШКОДАМА

ИЗВЕШТА1И ШНОЛСНИХ НАДЗОРНИНА О ИСПИТИМА У ОСНОВНИМ ШК.ОЛАМА за 1883—84 школску годину

XIII ИЗВЕШТАЈ Миленка Маркови1.а, о основним школама у округу алексиначком Госиодину министру иросвсте и црквених иослова, Прегледао сам сбс оснојшо школе у алексиначком округу и према датом ми упутству од 1. Маја ов. г. ПБр. 3091, част мијеподнети вам опште извешће о школама, које сам нрегледао. Поред засебног извешћа, у коме сам о свакој школи засебице изложио све прилике, које ваља да се знају на највишем просветпом месту, слободан сам овде изнети вам опште примедбе о основним школама. I. Наставници и њихна снрема. Нема сумње, да је учитељ најглавнија чињеница, од које зависи овакав или онакав напредак у раду око образовања и васпитања омладине. Нека су све остале прилике и непогодне, опет спреман и радан раставник, а ири том усталац, у стању је да одговори очекивањима, којасправом изискују од'основне школе. Где су нак и прилике још погодне, где је учитељу све на руци, ту можемо бити врло пријатно изненађени и очарани сјајним напретком, који се с децом даје поетићи, Н ако пе могу рећи, да сам наишао на школу, у којој пе би било никаквих неприлика, које одмажу раду и нанретку, опет за то смем слободно тврдити, да те прилике стоје већином у неком узрочном и правилном односу са тиме, колико је и како наставник сам дорастао позиву кога се примио. Где год наиђете на школу, да успех не одговара жртвама и очекивањима, ваља знати, да је на првом месту узрок до учитеља. Било да је несиреман, те нема довољно знања, било да је невешт шш нерадан. Тек на другом месту могу бити криве и друге школске прилике од којих такође зависи добар напредак у школи. Број спремних и редовних наставника већи је, но што је некада био. Исто

тако има већ приличан контигенат радника у школи старијега кова, који су самосталним трудом и угледањем на боље раднике накнадили близу све оно, што им је оскудевало кад су се први пут примили наставничког посла. Ово сам изриком напоменуо у своме засебноме извешћу на два-три места. Но нри свем овом, има много већи број посленика на школскоме раду, који никако нису за тај посао, нити ће икад бити. Примив се једном те дужности они су постигли своје идеале, пошто других нн имали нису, и остали су непомични и глуви према свима модерним напрецима и захтевима, који се стављају у аманет основној школи, да их она оствари. Прогрес културни и савремени допирао је до њих, милећи као пуж. Овакви радници не живе, већ вегетирају. Они су сретни, ако могу тројку да добију. Школа им је често само Фирма, која им даје могућности, да на други начин пораде око сретнијег стања свог. Они су често и за сажаљење и сва грешка лежи у томе, што им се дао такав положај у друштву, за који нису. Да су оваки наставници више од штете но од користи са свим је ириродна ствар. Број таквих радника може се лако видети из засебнога извешћа. 11о кад што и при најбољој снреми и вољи за рад од стране наставника, оиет не може бити доброга напретка, кад сви остали услови оскудевају. То се види из засебнога извешћа код школе, којој је највише нажње поклоњено од моје стране. Но оваки су случаји срећом врло ретки. Садањем систему ревизије измичу се многе прилике из школскога живота, које не може да ухвати и сазна. Тако је на прилику владање, нонашање и утицај наставника у круговима ван школе. Целе године бива ту ваздан аФера, које би ваљало сазнати и похватати; али се оне све измире и стишају за оних 7—8 сати, док се ревизор у школи бави, да на ново ночну чим он сврши свој посао и окрене леђа школи. Тако се често досађује којекаквим тужбама и ситницама министарству иросвете, тако се чине