Просветни гласник

ЗАПИСИИК ГЛАВПОГ

ПРОСВЕГНОГ САВЕГА

137

Одлучено је: да. Лазар има квалиФикаци .ју за учитеља цртања. VII Саслушан је реферлт г. Милутиновића и г. Валтрови&а о радовима, које је поднео г. Ст. ДракулиК. Савет је одлучио: да г. Дракулић има квали 1 икацију за привременог учитеља цртања и леиог писања у нашим средњим школама. VIII Прочитани су реферати г. Борислава ТодоровиКа и г. Јована Миодраговипа о „Јестаственици" за основну школу од г. II. Никетића и о „Нознавању нрироде" од г. К. Иетровића. Ти реФерати гласе:

Главном Просветном Савету Главни Иросветни Савет одлучио је да разгледам „Јестаственицу за III разред основне школе, удесио IIет. М. Никетић, учитељ, пето издање" и „Познавање природе за III разред српске основне школе, израдио по наставном нрограму Коста Петровић, учитељ." Прво дело било је п пређе на оцепи код мене. Та је он,ена штампана у „Просветном Гласнику на странама 96—102. Истина дело је дотеривано према учињеннм примедбама и то највише код описа зкивотиња; но код биља а нарочнто код минерала није у свему изведено као што је требало. Кад би писац и ово учинио и кад би све удесио но новом наставном нрограму, онда бнх могао казати потпуно митиљење о овој књизи. Према томе мишљења сам да се дело врати иисцу, те да га изради ио ноном наставном нлану и ио примедбама у реченој оцени, које је Главни Просветни Савет усвојио. Друго дело „Познаеање ирироде" од Косте Петровића написано је по програму, само што нисац пије схватио Иознавање човека по ирограму, јер је описивао и унутрашње делове, што долази у IV разреду, а у трећем разреду програмом се захтева само спољашњи опис тела човечијег. На пример: код главе спомињу се само костн, а ништа се не го-

вори о оном што споља има на глави и како се који део зове. Но то није сва погрешка у овом делу. Оно је пуно ситнијих и крупнијих ногрешака. Тако сви су описи сувише кратки и по томе ненотиуни. Вуква је онисана у 14 писаних редака. Пчела и свилеиа буба заузимају по једну страну. Најбоље је кувано месо. Вино је корисно за децу после јела с водом. Течност у дрвета зове се бакуља. Камено уље зове се наш „гас." Отрован је (гас) а нарочито оно зелепило које се ухвати на лампама. Има љубичаст иламен, жут и јасан пламен долази од Фитиља, који заједно гори с каменим уљем. Камено уље постало је од каменог } гља. Злато се лакше топи од олова а теа;е од гвожђа. Олово се налази у земљи, на се отуда вади и ли.јс у дебеле полуге. Описујући краву и не сномиње никако вола, као да је ова самохрана. Исго тако и код других животиња и биљака, и ако се програмом пе прописују, опет се оне морају ради познавања спомињати иоред оних нредставника, који су прописани. Ова напомена сродних биљака и животиња долази као један део у плану но ком се ови предмети оиисују. Методички распореД за опис животиња, биља и минерала налази се у свакој иедагогици, а иснисан је и у оцени напред споменутој и штампаној у Просветном Гласнику на страни 101. и 102. за 1882. годину. Према свему мишљења сам, да „Познавање нрироде" није написано како треба и да не може бити школска књига. 15. Новембра 1884. године, у Београду. ј З орисиав у>. Ј одорови-к нроФесор.

II Главном Просветном Савету Част ми је поднети сво.је мишљење о делима: II. М. ШиштиКа, „Јестаственица" за III {»азред основне школе, и г. К. ПетровиКа, Познавање природе за исти разред. На н вом месту морам изјавити Просветном Савету, да нитање о овима двема књижицама засеца млого дубље, но што се оно површно чини да је велико и тешко, Оно захвата пи18