Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШНОЛСКИХ НАДЗОРПИКА 0 ОСНОВИИМ ШКОЛАМА

ипка, него је има до наставног пдана и програма у неколико, а понајвише је има: што нема школа никаквих средстава за наставу, што ђаци немају иикаквих учебника, а учитељи ваљаних упутстава са сликама. Остане ли и даље овако, онда се предавањем овога предмета у шкодама подр. округа неће постићи одређена цељ. 8. Јестаственица се сад предаје у три, а досад се предавада само у једном разреду. У ствари јестаственица се предаје и у I р. али само не као засебаи предмет, већ као предмет за вежбање у гледању и мишљењу. И тако са предавањем овог предмета отипио се из једне крајности у другу. Пре је био млого скучен, а сад опет сувише растурен. Средина је нонајбоља. Из програма се види да је мишљено да се овај предмет друкчије — бар у неколико — предаје у сваком разреду. Ово се нарочито односи на узимање материјала. Ади ирактичка потреба често принуди човека, те он много што — шта не ради баш онако, како Је написано. Пужда и закон мења. Тако је бидо и са овим предметом у спојеним разредима. Тамо се често учидо из јестаственице једно исто у II, III и IV разреду, а још чешће у једном истом обиму! Ово се могдо избећи само тачним нрограмом, у коме би се назначило: шта ноименце да се предаје у ком разреду и у ком обиму. Само тада не би наступила ова збрка, коју је нрипомогла п тешкоћа предавања у спојеиој школп са четири разреда и великим бројем ђака. Норед овога оскудица упутстава за наетавнике и немање учебника за ђаке сметају те се не постиже из овог предмета успех, какав би се иначе ностићи могао. Једно то, а друго што готово нема ни у књижницама основ. школа, а нн иначе, ваљаних јестаственица за основну наставу, — којима бн се користили они наставници, којп* нису били срећни да овај предмет служају код кога ваљаног наставника —, не може се ни очекивати потпуно ваљан успех из јестаственице. До душе, нешто Шрајберове слике — које има већина школа — а нешто богатство природно у иредставницима: животиња, биља и минерала олакшавају предавања из овог предмета. Али кад „душа школе" учитељ — или није сам носвећен у ову неисцрпну науку, или није унућен да чита

„књигу природе" и .да чини избор, онда је све заман! Мени је самом доста чудновато, откуд и оволико повољан успех из јестаственице, кад и сам зпам, а чуо сам и из уста толико старијих наставника, да они сами нису готово ништа из овог предмета учили! Мнслим, да би се потпуно ваљан успех постигао из Јестаственице, ако би се она ваљано и методски предавала само у два разреда (III и IV). Распоред паставног материјала ваљало би тако подесити, као што је — отнрилике—учињено и са српском историјом. У IIIр. ваљало би узети најобичније а лонајглавније представнике: животиња, биља и минерала. Пошто би се они но захтеву педагогије изучили, ваљало би их груписати упоре|ивањем. Кад би се овим начином — у главноме — изучили узетн иредставници, онда би требало опет упоређењем — извести разлике између живих и мртвих створова (тела), а за овим извести — бар у најглавнијим цртама — разлике између: биља, животиња и минерала. Могао би се у овоме разреду утврдити и ред описивања. Кад би се ово постигло- у III разреду — а заиста би могло, ако се не узме велики број појед. нреставника —, ,онда би се у IV р. овим путем много више материјала могло узети. Посао би ишао много лакше и брже, једно што је већ утврђен ред описивања, друго што су задобивени сви потребни иојмови из ове науке, и треће што су сам_а деца старија и паметнија. Чини ми се — судећи по једној књизи коју имам — да и Немци овако раде, па добијају повољан резултат. Ако се жели да се постигне потпуно ваљан успех из јестаственице, потребно је: 1., да има ваљаних и спремпих наставника, 2., да има добрих и ручних књига за уштеље и учебиика за децу, и 3., ваљаних средстава за наставу. 9. Леио иисање (краснопис) цредавано је ио програму у III и IV разреду. Истина ирограм не искључује лепо писање ни у нижим разредима, али му даје нарочито место у ова два — старија — разреда. Признајем да се у носледње време није обраћало довољно пажње на лепо писање, као што је то негда чињено. Али тада се од основне школе много мање захтевало. Сад је учињен у неколико напредак у лепом нисању, нарочито код неких старијих — и мла1 ; их заузимљивијих — учитеља. Доиста