Просветни гласник

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

171

Док су Англосакси потукли непријатеље на западу ушла је друга данска војска под вођом Хубасом у северну Енгдеску. Али и она је претрпела тежак пораз и чак изгубила заставу своју. На овој застави била је откана слика гаврана, коју су Данци сматрали као живу. По тој слици Данци су пророковали како ће им испасти њихово предузеће. Ако им се учини да гавран лепрша и подиже крила, то им је означавало срећу и победу. Али ако гавран спушта крила, онда је то претсказивало несрећу за њих. 6. Алфред у несреки АлФреда није увек служила срећа. Он је морао преко главе нретурити и многе невоље. У једној битци била му је војска потучена и он са нешто мало пратилаца нобеже. После тога морао се крити по ритовима и шумама. Многи Англосакси побегоше преко мора у друге земље. Други опет удружише се са Данцима, а оставише свога краља, који се у великој невољи налазио. Једном је нашао сигурно склониште код једнога пастира и седео је на његовом огњишту те изрезивао лукове и правио стреле. Домаћица, која није ни знала шта је њен гост, рече му да пази да не нрегори лебац, који је она у пећ метула. Али АлФред није на то ни мислио. Његове су мисли лутале по даљини, јер је он измишљао начин, како ће свој народ избавити од Данаца. Дебац је изгорео и кад домаћица дође викну она љутито: „о лењштино једна! умога да једеш а не умеш да печеш." Друга једна прича казује овако: Једном сеђаше Алоред сам у кући, и читаше историју његовог племена и земље. Његови пратиоци били су отишли у риболов. Тада залупа на врата један нросјак и мољаше за један залогај хлеба. Било је само једно парче и то последње. Ал®ред га узме, разломи на две половине и једну даде про-

сјаку. После тога он је заснао и у сну му се јави човек, који му објави, да ће на скоро опет повратити евоје царство. Он каза матери сан, која га ни у његовом прогонству није оставила и обоје се охрабрише. Пошто је нрошло неко време и Данци се уморили пљачкаЈући и тумарајући, Алфред изађе из свог склоништа и потражи друго. Између две иовеће реке било је као неко осгрво и Ал®ред се настани ту. АлФред га назва острво племенитих. Само на једном месту могло се прећи на острво, но и то је место лако било бранити. Туда су често нрелазили Англосакси да себи набаве хране или да нападну по коју „мању чету Данаца, па после побегну у своје сигурно склониште. И ако су ови напади срећно иснадали опет нису могли нашкодити големој сили данској. С тога се АлФред одлучи на један дрзак корак. Он је био вештак у певању и игрању и намисли да ту вештину употреби на корист и да номоћу ње испита силу Данаца и да се јави својим земљацима, код којих је рачунао да може добити помоћи. Он се одену као музиканат и оде у логор дански. Они су радо слушали његове песме и игре и још су га водили под шатор краљев. Ту се он уверио каква је ненријатељска војска, како је наоружана, видео је како су непријатељи безбрижни и немарни и како не мисле ни на какву одбрану, већ само о томе како ће нљачкати. Они чак нису ни стражу чували у своме логору. 7. Алфред добија опет евоју државу После тога Алшред је испитао и сазнао шта мисле његови земљаци. Кад је вндео да се може ослонити на њихову жељу и и њихову храброст, он се врати натраг. Оедам недеља држао је он своју четипу на оном острву, а око Ускрса позове он своје верне на општи састанак. Биле су се- ис22 *