Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

будућности, а изостављао познате лековите воде, поменућу то, како н;:сад ништа не спомиње о познатој овчарској-кабларској топдој води. И с једне и с друге стране Мораве баш у сутесци између Овчара и Каблара извире топла вода, која последњих година има доста посетилаца, и која је доиста »права благодет" за оне који пате од рана, убоја н ревматизма. Исто тако неоправдана је и нишчева недоследност, што у чачанском округу помиње три позната манастира око Овчара, а оне испод Каблара не помиње. Ако вредн споменути мапастир „Сретеље," онда не Треба изостављати манастир „Никоље" бар за љубав познатог „Никољског јеванђеља," које је у њему нађено. Ја сам већ поменуо, како писац хоће да попуни рубрику како тако, па је често говорио: „Лековитих вода нема у овом округу," или што год налик на то. Сад кад је наишао на округе у којима нема знатних личности он вели: „Знатних личности нема у овоме округу." Е, па кад их нема, — нема; шта ће се. Или на прилику за рудно благо књажевачког округа велн ово: „Овај је округ врло сиромашан рудним благом. Бар се тако може закључити, јер је он нацацкан кречним каменом." Овако се мора рећи кад се хоће нешто да рекне а нема се шта. Она административна подела округа на срезове чини ми се да је сувпше теретна за децу. Писац је, но г. Милићевићу, на крају сваког округа именовао срезове и места у којима су среске куће. Среске куће налазе се на много места ио варошима и варошицама. Ту их треба и поменути. Места пак, у којима се среске куће по селима, треба поменути са варошима и варошицама. При репетицији и општем прегледу округа треба сама деца да нокажу среска места и број и положај срезова. Толико о методским замеркама. 2. Погрешке противне науци. Нисац је учинио неколико погрешака противних истини. Ја ћу их овде поређати редом како сам их у читању нашао. За Тоичидерску реку вели писац да извире у атару села Ритопека, а треба: у атару села Рипња у месту Будољину.

Писац се огрешио о науку, кад узима као највеће реке београдског округа: Раљу и Топчидерску реку, а изоставља Пештан и Турију. ма да су оне лепо и на карти Кр. Србије обележене. Београд нема пристаниште за лађе, као што писац веди, а може га имати. Код многих река казује место где извиру а не казује место где утичу. Правац река, као што сам казао, нигде не помпње. Кад говори о местима он вели, да се Кара-Борђе родно у Тополи, а у биограФији вели, да се родио у Вишевцима. У краг. округу никако не помиње нову варошицу Наталинце. Тако исто нема му ни варошице Бољевца, ма да је и на новој карти као варошица обележен. У шабач. округу узео је само реку Засавицу. У ужичк. округу нема му реке Скрапежа ма да је она једна од новећих река. У врањском округу нема му Врле реке, која спада међу највеће речице после Мораве. За реку Ветерницу опет вели да долази из округа топличког. Планина Власина није ми позната у врањском округу. Има село Власина, које је пајвеће у округу, а близу села планина Варденик на којој је вис Стрешер. Са тога виса изгледа Власина и њено блато (језеро) једна лепа равничица. Међутим писац Варденик и не помиње. Чак иисац тврди, да је „брдо нланииа Власина обрасла шумом," док међу тим је свуда сама голет. Међу равницама врањског округа не номиње „Масуричко поље," које је дугачко око два сахата, и широко где пола где % са^ата, и које је врло плодно. Осем ових може се наћи још по која омања погрошка, или недоследност. За историјски део немам шта нриметити. Биографије су доста нотпуне, а историјски материјал веран. Морам само казати да су ушле неке биограФИЈе, које нису програмом обухваћене а поименце ове: Вучић, књагнња Љубнца, Молер, Ннк. Чупић, Хаџинродан, Југ Богдан и Југовићи, Иван Топлица и Косанчић и чак и Хаци Никола и Јустинијан. Кад је већ писац поменуо Горицу као знатно место, онда је требао поменути и Виник и испричати кратко догађаје на њима. Ово