Просветни гласник

308

код већине људи то је скоро и немогуће. На овом путу ми морамо тражити помоћи из онога другог одељка — куђсња и понижавања — и ту можемо очекивати неког успеха. Овде се не може цељ промашити. У овоме облику ми можемо слободно нашу снагу употребити, како ће се осетити, па имала она другог утицаја или не. Људи су у својима осећањима тако много од узајамног оцењивања зависни, да се и најмање умањавање или спорење иетих одмах осети. Од простог слабљења или губљења угледа,

има читав низ иостепености, док се на послетку не дође до правог неуважавања, уз које иде и саразмерно осећање велике непријатности. Разуме се, онај над киме је таква пресуда изречена, труди се свима могућим силама да опровргне мишљење осталих о њему, али то само показује како је он дубоко дирнут оном омаловаженотићу у друштву. Умешном употребом о васпитању овим се средством може крло маого учинити на моралној области. (Наставиће се')

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по р.. р. рРУВЕ -у)

(Наставак) Ото I (955 по Хр.) 1. Кнезови и племићи положиди су заклетву верности краљевом сину Отону. Отон са кнезовима оде у Ахен. Та,мо херцези баварски, швабијски, Франачки и лотарингијски са другим великашима царевине, обновише избор (8. Августа 936.) и заклеше се Отону на верност и иснуњавање вазалских дужности. По том уђоше с њим у салу, у којој се беше искупио народ са свештенством. Архијепископ мајински као први црквени кнез у Немачкој, приближи се младом краљу са митром на глави и штапом у руци, одведе га на сред сале, показа га свему народу и рече: „Погледајте овде Отона, кога је Господ за краља назначио, нокојни господар Хенрих препоручио и кнезови царства изабрали. Ако вам се избор допада, онда нека сваки од вас нодигне десну руку." Тада народ, кличући, подигне руке горе и архијепископ одведе краља пред олтар, где су лежали царски украси. Он га опаса мачем Еарла

Великог и рече му: „Узми и носи га непријатељима хришћанства на ужас, а сммом хришћанству на утеху." По том му огрну царски огртач и мету прстен са речима: „Остани задахнут светом вером, веран до смрти и очувај мир." За тим му даде скиптар и гатап у руке, помаза га светим миромирече: „Буди правичан ноданицима као отац, -запттићавај слуге божје, удовице и сироте." После тога, са још два епископа, мету он краљу круну на главу и сва тројица одведоше га међу два мраморна стуба на престо. Тамо га угледа цео народ у потпуној царској сјајности. Али док се појала служба, дотле Отон мишљаше на Карла Великог, који је у том истом дому седео на златној столици, и у себи се закле да ће обновити његово велико царетво. По свршетку службе краљ са кнезолима, грашовима, племићима, епископима и архимандритима пре/ђе у царску палату и седе за један мраморни сто. Ту је био спремљен ручак у част крунисања, херцези Франачки, швабијски, баварски и