Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

јудејшш. Пилат им рече, да они осуде Исуса Христа по своме закону; но они одговоре, да је он крив, и да смрт заслужује, али они немају права да га смрћу казне. Тада Пилат уведе Исуса Христа у СВ0 ЈУ судионицу, и запита га: је ли он цар јудејски ? Спаситељ тада заиита Пилата: да ли он то од своје стране пита, и тако мисли, или су му други то казали ? На то ће му Пилат одговорити: „Ја нисам Јудеј, но су те амо довели јудеји и првосвештеници." Тада му Опаситељ рече: „Царство моје није од овога света; кад би било од овога света, онда би слуге моје браниле мене, и ја не бих био предан Јудејима." Пилат га опет занита: „Али, јеси ли ти цар:" Христос одговори: „Ти велиш да сам цар." Ја сам за то рођен, и за то дођох на свет да сведочим истину." Пилат газапита: „Шта је истина ?" Но Спаситељ се уздржао од одговора. Христос пред Иродом Почем је Исус Христос био из Галилеје, а тај је иредео потпадао под власт цара Ирода: то Пилат пошље Христа Ироду, да га и он испита. Овоме се Ирод веома обрадује, јер је одавно желео, да види Исуса Христа, а много је о њему слушао, и надао се, да ће Исус Христос учинити какво чудо. Ирод о много које чему запиткиваше Исуса, али му он ништа не одговори. Првосвештеници и књижевници чак су и тамо отишли за Исусом, и стојећи пред Иродом, пањкали су Христа. Но Ирод не нашавши никакве кривице код Исуса, пошље га натраг Пилату. И Пилат иије нашао, да је Христос крив, нити заслужује смртну казну; и за то предложи јудејима, да Исуса казни, па да га одпусти. Еод Јудеја био Је обичај, да о празнику Пасхе измоле једног преступника, и да га пусте с робије. Шлат предложи Јудејима: да им отпусти Исуса. Но они одговоре:

„Немој њега, већ Вараву." Варава је био хајдук. Пилат видећи да не мож.е ништа учинити од раздражене светине, преда Исуса Христа својим војницима да га муче, и да га исмевају. Војници оплету венац од трња и метну Спаситељу на главу; огрну га некаком црвеном хаљином, налик на царску порФиру, и бнјући га но образима, викали су: „Радуј се царе јудејски!" Пилат још једном изађе народу, и опет понови: да он не налази никакве кривице код Исуса, а да би изазвао саучешће у окорелим срцима јудејским, он покаже на измученог Исуса. Но првосвештеници и слуге њихове као из једног грла викаху: „Распни га, распни!" Шлат им одговори: „узмите га ви па га распните, јер ја не налазим кривице код њега. Но Јудеји говораху: „Ми имамо закон, и по том нашем закону он мора умрети, јер се издаје за сина Божијег." Кад ово чује Пилат, он се још више унлаши, на уведе Исуса Христа у своју кућу, и запита га: „Одакле си ти? Спаситељ му ништа не одговори. Тада ће му Пилат рећи: „Зар мени нећеш да одговараш ? Вар не знаш да имам власт, и да те расннем и да те пустим?" Опаситељ му одговори: „ Ти не би имао никакве власти нада мном, кад ти не би дано било одозго. Па за то, већи грех лежи на ономе, ко ме је теби предао." И жена Пилатова много се заузимала за Исуса Христа. Она ношље слугу, да каже Пилату, да ништа не чини томе праведнику, јер је те ноћи чудновате снове снила. И сам Пилат желео је да отпусти Исуса Христа, и да му ништа не чини; али су Јудеји викали: „Ако оспустиш Исуса Христа ти ниси веран ћесару." Пилат се уплаши од овог подметања јудејског, изађе из своје куће са Исусом и војницима, па седне на оно место одакле се судило јавно. Ово се место звало грчки — литостротон,