Просветни гласник

367

„Опомени се и мене, Госноде, кад дођош у царство тпоје." Спаситељ му одговори: ;; 3аиста ти кажем, да ћеш данас бити са мном у рају." Код крста стајаху у великој тузи: Овета Дева Марија, Марија Клеоиова, и најмидијн ученик, Онаситељев Јован. Гледајући мајку своју и ученика, Опаситељ јој рече „Ето син твој," а Јоваиу каза: „ето мати твоја." И од тога доба Пресвета Дева Марија живела је у кући Јовановој, и он се старао о њој као о - својој рођеној матери. Кад је било три часа, тада Опаситеља спопадоше највеће муке, и он у мукама рече: „Или, или, лима савахтани!" А то ће рећи: Боже мој Боже! зашто си ме оставио ? Они што око крста стојаху, мислили су да Он Илију зове, и међу собом говораху: „Да видимо, да ли ће доћи Илија да га спасе." Око девет сахати но источном рачунању, а у три часа по подне како ми рачунамо време, Исус Христос викну: „Жедан сам!" Војниди замоче сунђер у сирће, и поднесу устима Опаситељевим. Окусивши мало, Христос рече: „Свршило се" „Оче! у тгоје руке предајем дух мој, и рекавши то, из' дахну. У том тренутку земља се страшно затресе; завеса у јерусалимском храму расдепила се на двоје — од горе до доле; гробови се ноотвараше, и многи су мртваци васкрснули. Стотинар и војници који су чували Исуса Хрисга, ноплашише се и говораху међу собом: „Заиста је то био син Божји," а народ се у великој тузи и жалости врати у Јерусалим, бијући се у груди, што је овако нечовечно постунљено са овим нраведником. Скидање Спасител.а с крста и сахрана. Гимљани су имали обичај да испребијају цеванице оним осуђеницима, који су на

. крсту умрли. Јудеји, због наступајућег празника пасхе, да не би остао Опаситељ на крсту замоле Пилата, да зановеди војнинима, да исиребијају Исусу Христу цеванице, а тако исто и оним двама хајдуцима, иа да се иосле сахране. Војници дођу на Голготу где је Христос раснет, хајдуцима испребијаше цеванице; а кад дођоше до Исуса видоше да је умро, не пребише му цеванице, — само један војник прободе га копљем с леве стране близу срца, и из те ране нотече крв и вода. У петак иред ноћ, тајни ученик Исусов, Јосиф из вароши Ариматеје, дође к Пилату и замоли га, да му допусти да сахрани тело Спаситељево, што му Пилат дозволи. ЈосиФу се нридружи и Никодим, који је ноћу Спаситељу долазио, и с њиме беседио. Он донесе собом разних мириса, да с њима по обичају јудеском помаже тело Спаситељево. И тако помазавши тело Исусово, њих двојица кришом од Јудеја, обмотају Спаситеља плаштаницом, и сахране га у један нов гроб, у који дотле нико није био сахрањен. Овај је гроб — или костурница принадала Јоси®у, и налазила се близу Голготе. При погребу била је Марија Магдалина, и друга Марија. Погреб Исуса Христа био је у петак у вече. Гано у суботу, дођу архијереји и ®арисеји к Пилату, и замоле га, да код гроба Христовог ностави стражу. ;; Јер, говораху Пилату, Ису? још док је жив био, говорио је, да ће васкрснути, па се бојимо, да ученици његови ноћу његово тело не украду, па носле могу разгласити да је Христос ваекрсао." Пилат им учини по жељи, и они мету на врата гроба једну велику плочу, запечате гроб, ноставе стражу, и разиђу се. (Свршиће се).