Просветни гласник

ЗАПИСНИК гллвног

даОСВЕГНОГ САВЕТА

329

г) Троугао. Писац Геометрије за ученике основних школа пресдтавља деци, или управо даје им појам о троугду овим речима: .Слика са три стране окружена зове се троугао, јер садржи три угла." — Ја не могу никако да појмим, како је се писац подухватио да нише Геометрију за децу, а овамо није ни мало на чисто са принципима, ио којима се пишу књиге за децу. У књигама за децу, после тачности долази јасност. А зар је оно јасно кад се онако каже деФиниција троугла. Овако писане књиге • за децу водиле би децу правце у сгари, осуђени мехапизам, у учење ка памет без икаква разумевања. Ево још једног шримера о томе како. се конструишу троуглови. „Троугао можемо нацртати кад опишемо основицу АВ сл. 90 па на тачку А метемо шиљати крак шестара, а други крак шестара отворимо до тачке В па шестар накренемо мало на лево, тако, да му се други крак код В мало подигне у вис, и њиме опишемо лук С, за тим пренесемо шиљати крак шестара на други крај основице и метнемо га на тачку В, па одатле пресечемо лук С и добијемо тачку 0. Од тачке 0 снустимо леву косј на тачку А и десну на тачку В. Том смо радњом" и т. д. Знам да сам са онаким цитатом досадан Савету, али ми се све чини да би за нисца била неиравда кад га не бг.х што верније приказао Савету, па за то молим Савет да ми дозв.оли да изнесем још коју сличицу из Геометрије за ученике основних школа. д) Четвороугао. Иисац ночиње евоју лекцију о четвороуглу овим речима: „Простор ограиичен (заграђен, ограђен, омеђашен) са четири страпе зове се четвороугао, јер има четири угла и два пара наспрамних страна." Даље писац наставља овако: „Четвороугли се деле на: правилне и аеправилне четвороугле." „Правилни су четвороугли: квадрат, правоугаоник, ромб и ромбоид, који се сви једним онштим именом зову иаралелограми, с тога што су њихове супротне стране свагда међу собом (равноодстојне, равнотекуће, равноодступајуће паралелне)" — Ове речи под заградом написане су једна испод друге. За овим писац слика сваку од побројаних Фигура и норед слика иснисује опако његовски

деФиниције. Морам признати да је се овде писац сетио те је коД сваког наслова ставио бројеве један, два ит.д.!! Кад не би било штетно — и за мене и за Просветни Савет трошити време узалуд, онда би било интересантно да овде цитирам како се „квадрат може постројити на 9 разних начина," као што писац вели. Али. ја држим да би била права дангуба и са свим излишан посао трошнти више време на цитирање појединих места из ове књиге и показивати са колико је иејасности, нетачности, и без методског и научног разумевања написана ова књига за ученике основне школе и нижих разреда гимназије. Јер кад бих хтео Савету да прикажем само један десети део оних места из књиг", која не одговарају намењеној цељи књиге, онда би се реФерат отегао више него што се сад и предвидети може. Писац се исгина усудио да у своме спроводноме нисму вели, да књигу намењује и омладини, која оставља школу и иде на занат, у трговину и т д., али је у изради књиге тако далеко заостао иза иостављене цеЉи, да му се човек мора чудити како је овако лепој својој идеји дао оваку жалосну одећу. Из оно неколико примера што сам их навео, Савет је могао ласно увидети са колико је методске умешности израђена књига, која ми је на оцену дата, колико у изради има методске очигледности, колико онај метод развејава ум у ученика и колика је практична вредност онаке израде. Више примера нећу наводити, нити ћу Савету одузимати време које може употребити на решење каквог кориснијег питања. Ко хоће да се увери каквих нејасности има у овој књизи, како много има ствари, које су потиуно излишне за основну наставу, а још излишннје за практичан живот, тај пека отвори књигу и таквих ће ствари наћи на сваком листу. Ја сам већ казао разлог, ради кога нећу више из књиге наводити цитате. Остајемијош да покажем неке погрешке, које се односе на саму науку и на језик. II Погрешке против науке. У овом дел^ свога реФерата бићу краћи, по што је други реФеренат стручњак. и ја се надам, да ће он тачпо обележити погрешке у овој књизи, које се односе на саму науку. 42