Просветни гласник

ПРИИОВЕТКЕ 113 СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

392

еталност и непоколебљива вера у Опаситеља, све је те муке преодолела, и хришћанство је победило, а многобожачка вера пала је и своје место хришћанству уступила. На први мах, Лудеји су најоиаснији били за хришћане. Међу њима се одликоваше Ирод, који је убио светог апостола Јакова Ваведеова. Но и његова судбина била је и сувише жалосна. Он се разболе и тако је дуго лежао, да су га живог црви јели. Пилат је добио своју награду још у овом животу. Умро је у иукој сиротињи у заточењу. Јевреји својмм честим побунама наљуте Римљане, те ови онколе Јерусалим, и док је опсада трајала, наступи таква глад, да су матере своју рођену децу морале јести. Најзад Римљани освоје Јерусалим, поруше га до темеља тако, да није камен на камену остао. Хиљадама Јудеја изгибе, а што осга живо, то постаде туђим робовима. Ово се десило седамдесете године по рођењу Христовом. Од тог доба царство јудејско више се ие иодиже, а Јудеји живе расејани по целом свету, а под влашћу других царева и народа. Но и римски ћесари нису штедили хришћане. И по готову, може се рећи, да су хришћани највише од њих нретрпели мучења и гоњења. Између многих да поменемо познатог тирана Нерона. Он је заповедио да се апостол Петар стрмоглавце распе на крст, а апостол Павле да се мачем посече. Он је био тај, који је заповедао да се Рим запали, па носле бацу на хришћане бапио, којом је приликом много тисућа хришћана главом платило, и то на најгрознији начин. После Нерона, вредно је поменути и ћесара Домицијана. Он је заповедио да се свети аностол Јован баци у пун казаи зејтина, који је кључао. Но кад је Божији нромисао ноштедио Јована од смрти, он га пошље у заточење на острву Патмос. У опгате, хригаћане су ударали на

такве муке, да је мучно те муке и зами слити; али су их они јуначки трнели, да се често дешавало, те су и они, што су мучили хришћане, примали веру Христову. Најзад, дође крај патњама хришћанским. И овај крај учинио је цар Константин велики заједно са матером својом Јеленом, он иочне штитити хришћане и веру христову, па је пред смрт и сам прими. За то, гато је тако својски штитио веру Хритову, добио је Костантин име „Равноапостолом." Од његовог времена, хригаћанска вера добила је ноупуну слободу, и црква Христова, почела се свуда нагло пгириси. Извори одкуда се црии опис и рад Исуса Христа. Поуздано се зна, да Онаситељ за цело време док је на земљи био и нроноведао нитпта није сво.јом руком написао. Он је само говорио и учио, а његови ученици то су прибележавал,и из тих бележака * ми имамо четири Јеванћеља: Матејево, Марково Лјкино и Јованово. Осем јеванђеља, апостол Јован написао је и Апокалинс т. ј, одкршеж. По својој садржини, ова ја књига иророчанска и у њој је описан други долазак Исуса Христа на земљу и свршетк света. Рад апостола, и оно што се с њиме догодило, описан је у „Делима апостолским." Осим тога, многи су апостоли нисали носланице т. ј. писма разним црквама и опгатинама хригаћанским, у којима су их поучавали, да се држе вере Хриетове, да их та вера свагда одржавала, а братска љубав да им је украс живота. Већи део ових нисама наиисао је ревносни проповедник Јеванђеља, св. Апостол Павле. Четири јеванђеља, дела апостолска, посланице — иисма апостолска и Апокалинсис — одкривење, састављају други део Библије — светог нисма, и зову се: ТЈот завет Госаода нашсг Исуса Христа."

Кздање и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Симић