Просветни гласник

4 22

ВАСПИТАЊЕ

К А О II А У К А

природом у сваког човека усађена, који је некаком ауторитету потчињен. Друкчије се ради, кад се има посла са нојединим учеником, а друкче аад се ради са читавим разредом. Кад се ради само са једним учеником, онда се може индивидуадитет изучити, и за основу узети, док се то не може чинити са читавим разредом, те тако индивидуадитет се у овом другом сдучају не узима у обзир. Овде целокупна маса иди другим речима елеменат броја даје Форму целини, и то има и својих добрих и рђавих страна, па с тогаје потребно да се у таким случајевима и брижљивошћу ради. Пошто учитељ има да ради са већим бројем, то се он разликује од оца и приближује се на другој страни вигае државном ауторитету. Он врши већи надзор ; он има да савлада веће тешкоће и опасности, па с тога мора и строжије мере употребљавати. Код појединих ученика нама су потребни само они мотиви, који се лично на њега односе, док код већег броја ми смо нрипуђени, да ради примера и казнимо. Довољно нростране одаје и околина, у којој се ученици крећу, као што је познато од пресудне су важности. Пространа зграда довољно чиста ваздуха, довољно простора у разредима, како ће ученици моћи удазити и излазити без судара и гомилања : то су најважније дисциплинарске олакшице овим се разуме то, да се у казну узме нешто, што ће одгопарати идеји самога преступа, На овој се тачци Бентам дуже задржава, да би изнео разлику између овога и старе сурове методе: „око за око.» Случајеви, који овде спадају дешавају се често како у породици тако и у школи. Нето: особити карантер. Ово се односи па свечапост при извршивању казне. Вентам овде није довољно узео у обзир штетне последице од сувише јавиог извршивања казни, које су учиниле, -ге се сад не дозвољава, да свет присуствује такоме акту, већ се просто само обзиани извршење казне. Шесто : штедљивост, или начин, на који се казне врше, а да не кошгају државу скупо, као на пр. да осуђеници раде какав корисан посао. Седмо, што иоиравци служи, као кад се они надражаји

и помогачи. На ирво место, за тим, долази организација или' метода и уређен распоређај у свима покретима, те тако да сваки ученик буде на свом месту , а целокупна маса да је свакад пред учитељевим очима. Уз то још долази и подесна иромена и одмор при раду, чему се умереност предупређу.је, а снага и расноложење одржава докде год траје наставе. Сем спољњега норетка и уређења, мора се имати у виду још и то, да метода, као и целокупан ток наставе, буде тако удешена, како ће колико је могуће више интелектуални рад ,бити лакпш за ученике, и како ће им свако објашњавање и предавање бити очигледно и са свим разумљиво. Ако се овом најпречем захтеву може придодати и јога какав спољан драж и примамљивост, у толико ће бити јога и боље али ипак ово се друго не сме чинити на штету јасности, која свакад остаје као најглавннји услов за целокупност шкодског посда. И сама личност учитељева може имати повољног уплива на вршење његовог посла. Овде спадају : пријатна спољашност, умиљатост и манир, држање и израз у целоме, који ностане одмах љубазан чим се из озбиљности ауторитета изађе. Ово је што се тиче умиљатог и примамљивог уплива. Друга страна односи се на величанствено и доослабљавају, који па рђаве поступке наводе, а други, којима се на добро владање постиче, иотпомажу и ојачавају, на пр. навикавањем лењих на рад. Осмо, оглашавањем за несиособкога, као што се чини отпуштањем из службе. Девето, што као номаензација. служи, као код новчаннх казни. Десето : иоауларност. Бентам полаже велику важност на популарност и непопуларност казни, чиме се јавна симпатија буди за или против закона. Кад је нека казна непопуларна, онда и судије се устежу да је досуде, а публика агитира против изрицања таке казне. Једанаесто: иросто оаисивање. Иод овим насловом Бентам излаже тамне и неразумљиве тачке у терминологији старога законика, као што је: „мученички преступ. 8 <( премуниреп." Дванасто: опозивање казне у случају погрешке.