Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

529

пљачкали, и с тога су назвати морским разбојиицима или гусарима". И ово све није истина јер Порфирогенит вели, да се трећа жуиа, која није била на мору, бавила земљорадњом и сточарством, а само оне две на мору, да су нљачкале трговце но мору. Да, али и то им није било стално занимање, јер то ПорФирогенит не вели, само Млечани. Грешно је тако се изразити о једном ратоборном Срнском нлемену. 13. На страни 103. вели нисац како је Немања нобедио своју браћу и остале непријатеље, па „ за тим са сиојом браИом и Босанцима завојшти и на Зету, отачаство и место рођепа, ираву дедину своју, угњетену од рода грчког и т. д." С Босанцима Немања није завојштио на Зету, а да ли се тада био измирно с браћом и с њима пошао на Зету — то још ваља доказати. 14. На страни 106. говорећи о Богомилима вели писац да Богомили нису тели жењењс и т. д. И то није' истина. Богомили су се делили на савршене нелЈењене, н несавршенс, лсењене. Несавршени су пред смрт, прелазили у савршене, по чем је женидба сматрана за грех, жене су држали дотле док им је било по вољи, и тиме је највише рушена породица, а не забраном женидбе као што вели г. Убавкић. 15. Говорећи о Иемањи и његовом освајању грчких земаља писац нигде није казао да је Немања највећи део земаља грчких освојио у време крсташке војне (1189 године) а то је требало казати. Међу тим на другим местима споменуо је оно што је требало изоставити. То није право. 16. На страни 111. вели писац : „Немања је један од најзнатнијих владалаца сриских. А зватан је с тога, што је он првн ујединио српске области : Рашку, Хум, Требиње (с Конавлима), Зету и Босну и т. д." Није истина да је Немања ујединио Босну, јер Босна од Чеслава није никад била наша, а ннје први Немања ујединио све остале Српске области,* већ је пре њега Бодин то учинио, ујединивши све српске области па и Босну, о чемујег. Убавкић казао на страни 68, па је то заборавио. 17. На страни 114. говорећи о распри између Иемањиних сипова, Стевана и Вукана вели : да се Вукан договорио с маџарскнм

краљем Андријом, да слошки нападну на Стевана и т. д. и но том вели : „Како рекли тако се и стекло!". Није истина да је Андрија био краљ, већ његов брат Емерик, а Андрија је управљао Далмацијом; а није истина ни оно друго : Ђ како рекли тако се и стекло". 18. На страни 118 у нрвом пасажу. писац вели да је Стеван Нрвовенчани аридружио својој држави Ђрањску и Нишку област без Нигиа. Ово је нроблематично питање у нашој историји, и овде га није требало стављати као раснрављено нитање. 19. На страни 121. вели нисац: да су ее у Жичи крунисали сви иознији краљеви Сриски. Ово није истина, босански краљ није ни једап венчан у Жичи, а и босански су краљеви Српски крал>еви. Осим тога, у делу „животи Срнских краљева и архијепискона", на страни 218, каже се да је Душан венчан у селу Сврчуну, а но писцу би Дечански крунисан био у ПеКи што није истина. 20. На истој страни писац вели : да је Радослав рђаво иостуиао с народом и да се с тога дигла буна у земљи, са које је Радослав иобегао у Дубровник. И ово није истина већ је г. Убавкићева измишљотина, јер Радослав у невољи баца кривицу за губитак престола само на брата Владислава а ни на што друго. Даље писац вели, да је Урош био сувладалац Радославу, а то је не доказана ствар, јер Которска повеља 1230 године, штампана у „Кади" на страни 130, I књизи — биће по свој нрилици подметнута ? 21. На страни 122. ставио је писац да 1200 перпера чнне 1000 дуката, а то није истина, из чега се види да не зна односе поваца. 29. На страни 130. вели писац да је Шишман, напавши на Србију, доиро до Дечана. Дечани тада још нису ностојалн, а у Љ. Ковачевића стоји да је Шишман допро до у Хвостно (око данашњих Дечана). 23 На страни 138. вели писац, да су у двору Милутинову пошто се опријатељио с Грцима, највеИи чиновници били све сами Грци! То није истина. 24. На страни 153. вели г. Убавкић : „да је Душан жудео зе славом, сјајем и влашћу и т. д - " те .је баш с тога пристао уз властелу и ударио на оца. Писац нема никаквих доказа за то, већ се властела бојала : да ма67