Просветни гласник

550

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТЛЈИ СТАРЕШИПА СРЕДЊИХ ШКОДА

Ђаци су се служили књигама. које су ирописане. Изузетак је мален. Морало се писати из иредмета, за које никако нема књига или нису према програму. Да излажем који су предмети писани или писавем допуњавани, било би понављање ранијих извегатаја. У оеталом врдо је познато, за које предмете нема књига и које су књиге старије од програма. На задатке школске обраћено је довољно пажње. Давани су нрема распореду, који се спремао свака два месеца и прегледани и оцењивани. Но израда ових задатака још обично тегако пада ученицима. Тегоба ее види из израде, јер је она редовно слабија оч, одговора. Узрок је томе гато су они још новина у гаколи. Еако оцењивање ради двомесечних оцена тако и испитивање о годишњим иснитима вргаило се с довољно пажње и озбиљности. Дајо овако нарочито о испитима, видеће се кад изложим, колико су испити трајали. Тако у I разреду просечно нада на испитивање једног предмета 4 сата и 50-мипута; најкраће је трајао испит из Српског језика 4 сата, а најдуже из Аритметике 7 1 ),. У другом средње је време испитивања од предмета 5 сати и 27 минута, најкраће је испитивана Хришћанска наука 2 сата и 45 минута, а најдуже Аритметика — 9 сати и 15 минута. У III разреду пада на предмет 4 сата и 15 минута, најкраћи је испит из Хришћанске науке 2 сата и 48 минута, а најдужи из Аритметике пуно 6 сати. У IV разреду пада на предмет З 1 ^ сата, најкраће Хришћанска наука 2, а најдуже Алгебра 4 сата и 45 минута. У V разреду најкраћи је испит из Француског језика Г| 2 , а најдужи из Алгебре 3') 4 сата, на један предмет долази 2 1 | 3 сата. На послетку у VI разреду најкраћи је испит из Историје српске књижевности 2'ј 4 сата, а најдужи из Физике 5 1 [ г сати, на предмет пада 3*| в сати.

3. У средствима за рад нишка гимназија као нов завод не изобиљује, али и не сиротује. Тако школа има физички кабинет, који одговара потреби. За хемијску лабораторију моћи ће се скорим то исто рећи, док се набави јога нешто справа и хемикалије за Хемију органску. Ово ће се учинити још пре краја ове рачунске године, кад ће се донунити и нотребни препарати за Зоологију и модели за цртање. Најеиромашнија нам је била књижница, али је она ове године увећана . са 97 дела у 168 свезака, највећим делом из стране литературе, а скорим ће се набавити и јога бар толико из наше. За овако леп обрт у набавци књига има се благодарити околности, што је и овој, као и сдичним шкодама, буџетом одређена добра годигања сума за иабавку књига и научних средстава. Ако овако остане и даље, књижница ће школска обилато олакгаати посао наставницима и номоћи ученицима старијих разреда. Још ће се доћи и до нотребних научних збирака. Школа ова нема никако сарава за телесио вежбање. Овоме је поглавити узрок што је гаколско двориште мало, те се немају где подићи. Еако је школска зграда приватна, није прилика да ће се справе имати где подићи још за три године, јер толико гимназија мора оетати у овој кући. Истом ако се донде подигне нарочита зграда за ову школу, моћи ће се урадити да ни ове оскудице не буде. Завршујући овај свој извештај, имам још поменути, да је за оно 60 динара, гато је школи нокдоиио г. Михаило Терзибашић, трговац из Београда, но његовој жељи набављено цртаћег прибора за сиромашне ученике I разреда. Бр. 281. 12. Јула 1885. У Нишу. Директор нишке гимиазије М. ЈУ1 арковић