Просветни гласник

564

V КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Срлски одпошаји нису ни тим другим регуламентом у ред доведени и на нове молбе и нредставке народа изађе 1779 год. објагањујући решкрииат (декдараторија), који у своме 57. §. обећаваше, да ће се српске гаколе у провинцијалу уредити и преустројити

према угарском шкодском регуламенту (вуз1;ета 81и (Ногнт) а за српске шкоде у Граници , да важе опе уредбе, што су донесеве за школе те провинције. Што је народ даље чипио за своје школе, неспада у овај одељак. (Наставиће се).

КАРАНТЕРНЕ СЛИКЕ (по јјЗ. (Нас 4. Бернхард Клерпо-а. 1. Још првог крсташког рата игала су мала друпггва аџија сваке године у Палвстину. Али ова појачањ.е била су нешатна, д;1 би се освајачи своте земље одржати могли. Они су ненрестано молили папу за номоћ, који је на послетку, помоћу калуђера Бернхарда успео, да у Франдуској спреми једну војску, која је била жешћа и од оне прве. Лудвик VII., Француски краљ, напао је био па своја два, вазала, који су се против њега побунили. Он је њихове земље освојио и опљачкао. У једну цркву било се сакрило око 1600 душа. Његови војници запале цркву и у њој све живо сагори. Да би учинио какво добро и оправдао ову свирепост завегата се богу, да ће дићи крстагаку војну. Калуђер Бернхард потпомагао га је у овом предузећу и путовао Је по целој земљи, да проповеда крсташки рат. Тада он дође на велики сабор, који је Лудвик VII држао у Бургундији год. 1146. Овде саонгати он најпре краљу, младој краљици Елеонори, по том многим великагаима да га је папа нослао да проповеда крстагаку војну. Тада позва он огромне гомиле народа у поље, јер у варогаи не имађагае места. Он се окрете краљу и тек гато је отночео проповед, а са свију страиа по.викагае присутни : „крстове, крстове." Он је

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј^рубе-У) авак) са собом био донео велики свежањ, али то не бегае доста. По гато је раздао гато је имао, морао је сећи своје хаљине да од њих крстове нрави. Крсгаши су изабрали њега за вођу. Али он се одрече те части, и заказа да сви који су крст примили буду готови, да следећега пролећа (1147) отпочну војну са краљем Лудвиком. 2. У јесен године 1146 пређе Бернхард из Француске у Немачку, да и овде нроповеда крсташки рат и да на исти покрене немачког краља Конрада ЈП. Али код њега наиђе на велике тегакоће. До дугае Конрад је показао страхоиогатовање према овом изванредном човеку, који је тако много радио и од срца побожан био. Народ је и тамо њему долазио, слугаао га и на рукама носио, али га на рат покренути не могаше. Немири у Италији и Немачкој нису краљу дозвољавали да остави Европу. Осем тога он је већ једном нутовао на аџилук у Јерусалим. Бернхард је држао да није паметно више на њега наваљивати. Он остави да се временом ствари поправе, а он предузе пут у јужну Немачку. Где год је дошао одушевљавао је народ за нов креташки рат. Као у триум®у пропутова преко Цирика, Базела и Штразбурга, а одатле на Рајну у Шпајер, где је краљ