Просветни гласник

ИЗВЕШТЛ.Т О ИСПИТИМЛ ЗРЕЛОСТИ У ИЕОГРЛДСКОЈ РЕАЛЦИ

629

тензивност у предавању, јер би се важцији нредиети могли повећањем времена за иредавање боље да распореде и боље да исцриу. Ван сваке је сумње, да садањи нарапггај свуда на и код нас стоји пред многим и великим захтевима, па му треба то завођењем и VIII разреда и обедоданити, а повећавањем времена учења у исто време олакшати напредовање и сигуран успех. Но овом приликом а на крају овога извештаја не могу а да св не дотагшем једнога питања, које је у нас, бар по моме схватању баш на дневном реду, а то је иитање како стојимо са моралном страном нашега подмдатка, а на име како стојимо са нашим нодмлатком односно карактера, частољубља, чедности младићске, отачаствољубља. Што се свега овога тиче, господине Министре, то је најслабија страна наших гакола у опгате, па је тако и са реалком. И ако не може да се прииигае недостатак интензивности у томе погледу само искључиво наставничком иерсоналу , то опет има у неколико и до њега узрока, јер већи број наставника свију гакола вргаи ске своје дужности „сувшпе по дужности", гато се у неколико може да извини тиме, гато по нагаим школама има сувигае мпого ђака, а богме и тим, гато је међу наставницима већи број сиромаганији и готово нодлеже у борби за снабдевањем својих најнужнијих иотреба, особито овде у Београду. Побољшање аоложаја наших ирофесора средњих завода ускоро би допринело да осетимо Д да весело срце кудељу преде." Али п!то понајвигае потпомаже опадање младићске чилости., поноса и осталих моралних чврстина у нагаем подмлатку, то је., по моме схватању то, пгго је он остављен сам себи, без надзора у иајопаснијим годинама, остављен да нактира за све време свога гаколовања махом. са личиостима по

све проблематичких карактера, готово са најнижом класом нагае престонице, јер само тамо може највећи број ђака са својим вајиим издржањем да се одржи у гаколи и како тако једва исхрани — а у добу, у коме се ђаци у вигаим разредима нагаих средњих гакола па и наше велике гаколе налазе, није ни чудо^ ако они према таквоме стању ствари ноклизну и у ногледу својих моралних особина пре изгубе, него ли гато добију. Што гакола дигне, то се на толико иеста ван гаколе обара. Ја не могу на овоме месту да оиисујем нотанко све оно гато тако гатетно уплившпе на нага подмладак, а посредно и на цело нагае другатво, на цео доцнији Фамилијаран живот, на тај расадник нових клица нагаега другатва и задовољићу се с тиме, да ми пугатамо до 700, 800 ако не и хиљаду младића, да они потпадну најгатетнијем упливу, да подлегну рђавом дружењу, ниским особама и т. сл. те се тако трују разним растројним мислима, рђавим примерима , — на кратко да се одају лакомисленом животу и то у нотнуном смислу ове речи. У овоме је зло, господине Мипистре, које треба гато пре лечити. Требало би српска држава у интересу своме да снасе свој нодмладак гато нре од оваквога стања. Жртве, које би принела, •биле би достојно накнађене напредовањем морала, дизањем карактера, схватањем и растењем натриотизма. По моме мигаљењу, кад би држава завела обавезне интернате бар за све стране ђаке, и ако не за све разреде , а опо бар за време последње четири године гаколовања, да би се тиме увелико стало злу на пут, које иам у тако раним годинама трује нодмладак и чиии га веома слабим и недораслим, да буде контингенат за све већи број ноштених, родољубивих и врлих карактера.