Просветни гласник

625

79

средњи век, у коме је наука у свој Европи сиала бида на најнижи ступањ и нреостада сами као веома мален остатак у аманет манастирском европском особљу и из овога је — пошто је збачена прашина са средњевековних пергамената, а под упливом римокатоличког клерикализма никао тако звани „хуманизам", по коме се право, истинско људско образовање могло да постигне „само на основу студија старих језика" и чији непосредни утицај беше оснивање латинских школа и гимназија, као јединих расадника тога „правога хуманизма." За тим, а у много доцнијем времену наступи и стање, кад је пајоддичнији цветак хуманизма .— ФилосоФИја — мислила, да може ову свуколику нагау природу варљивом дијалектиком потпунце да обухвати, — и неусиех у овоме правцу изазва рађање реализма, чија је карактерна особина, у томе, „да свуколику природу и њезине законе иаучки испита и таквим иутем добивене резултате употреби и корисно примени." Реалистичан правац обелодани се истина. ионајире само у критици свега дотадањега, али о,1,мах непосредно после овога времена указа се и његов творачки дух на свима нољима људскога рада и кретања; необично раширење нашега знања, изиалажење и усавршавање новијих наука, многобројни и величанствени нроналасци којима се наш век ионоси, беху резултат тога реалистичкога иравца, па најзад и оснивање школа, у којпма су се отпочела нредавања реалних наука — резултат, коме се ни сам оснивалац реализма, славни Аристотело, кад је изрекао мисао: „јога нису појаве довољно испитане, али кад то буде, онда ће се стварном опажању више вере иокдањати него ди снекулацији и овој само у толико, у кодико се она са иојавама слагала буде" није ни из далека падао.

Реално-техиичке школе, које су пре шесет година готово свуда постаде и којс су биле несумњиви доказ о појави новога правца, о промени људскога живота, нису никако као неминовну последицу владавине реализма указале, већ служећи материјалним и душевним интересима у исто доба, испуњавају оне свој високи ж важни иозив и тиме, тпто оне поред њихове главне задаће, да шире егзактна знања и њихову применљивост на све гране људскога рада ведику важност подажу и на образовање својих питомаца у цртаћим вегптинама, оне упућују дакле на очигледносг, а поред свега тога оне никако не занемарују и хуманистичку страпу образовања у подмлатку. Ове модерне гаколе уводе подмладак у цедокупну природу и ту га уче познавати све оне силе, које у њој дејствују н које се корисно могу да примене, оне чувају непрестаним вежбањем у догичноме мишљењу мдаде мозгове од сасма пдахих уображења и тиме дејствују регулишући на поступно, дакле темељно и снажно развијање интедектуалних особина у нодмлатку, — оне нам показују, како се веома многи послови могу да врше природним силама и тиме се великоме броју људи даје достојнији и угледиији ноложај у другатву, но што би то иначе могуће било; — оне уносе у запатлијски и индустријски свет варницу научку, која све на рад распаљује, која радове људске унанређује и тиме ствара у свима правцима благостање, чији је благодетни уплив на моралну страну другатва од тако одсуднога значаја, и најзад пошто реаднотехничке гаколе своју цељ постижу једино нутем строге научности, дејствују оне и на све умне особине човекове, на срце и на чула и тиме вргае оне угледио и свој образовни утицај, — на кратко дакле, ове школе дају норед стручнога образовања и оно друго тако зваио оиште образовање.