Просветни гласник

734

УЧПТЕЉСКИ ПСПИТИ УЧЕНИЦА ВШИЕ ЖЕНСКЕ ШКОЈВ У ЕЕОГРАДУ

1. Науке хришћанске, 2. Српскогјезикаса српскомкњижевношћу, 3. Српске и опште историје, 4. Педагогике са школским радом, 5. Рачуна, 6. Земљописа, 7. Јестаственице и 8. Женског рада. Ближа наређења за нзвршење ове законске одредбе прописана су Правилима о иолагању учитељског исаита у Ђишој жснској школи, од 22. Јула 1880. године. По тим правилвма учитељски иснити били су: 1. аисмеии, из срнског језика са српском књижевношћу, педагогике и рачуна. 2. усмени, из Науке Хришћанске, Српског Језика са Српском Књижевношћу, Српске и Онште Историје, онште и примењене Педагогике, Рачуна, Земљописа и Јестаственице; . 3. 11рактички, из школског и женског рада. Ако је испитана добила из неких предмета слабу оцену, то јој ова није сметала, јер по чл. 15. сиоменутих Правила било је довољно да се учитељски иснит положи са белешкол три у општем разултату, и у том случају испитна је комисија проглашавала да је испитанпца добре способности. Овде је била за испитанпце још и та олакшавајућа околност, што је прн поређењу бележака половина узимата за целину. Ако испитаница није изнела белешку три у општем резултату, она је могла поновити цео испит; но то је могло бити тек после Једне године а најдаље за две године (члан 16. правила). Та околност да су многе ученице проглашаване као добро способне за учитељице основних школа, и ако су можда из најважнијих предмета добиле на учитељском испту слабу оцену, изазвала је потребу да се измене правила о полагању тога иснита нрема потреби и стеченом искуству. Нова Правила издана су 23. Маја 1883. године. По тим Правилима примају се на учитељски испит само оне ученице, које су свршиле пети разред Више женске школе с добрим успехом. Оне ученице које би имале из једног или дванаучна предмета слабе оцене, лорају пре полагања учитељског испита иоложити годпшњи исцит ради поправке оцена; аначе губе право на пснит за ту годину.

Председник испитног одбора јесте изасланик минпстарства просвете и црквених послова. По старим правилима председавала је унравитељка Више женске школе испитном одбору. Учитељски је испит: иисмен, усмен и ирактичан. Писмени иснит полаже се само из педагогике. Прп оцењивању писменога рада пази се на самосталан поглед у мишљењу и на правилпост састава. Тога ради додаје се одбору и наставник српскога језика. Која ученица свој задатак изради површно и ногрешно, а уз то покаже и слабо знање језика и рђаво излагање мисли, та не може даље полагати испит. Усмени испит бива из ових наука: 1. Науке Хрпшћанске ; 2. Српског Језика и литературе; 3. Историје Српске са земљописом српских земаља; 4. Историје опште са општим земљонисом; 5. Педагогнке ; 6. Рачунице; и 7. Јестаственице. Ученнца која добије слабе оцене из три групе наука, бдбија се од даљег полагања испита п упућује се на иснит на другу годину. Но таква се ученица може јавити за испит и после две године, па ако га и тада не положи нема више права на нспит. Практични испит остао је као што је и пре био. Он се полаже и из рада у школи и из женског рада. Ученици, која добије слабе оцене из једне или две групе наука, куда долази н рад у школи н женски рад, допушта се понравити испит из тих група после шест недеља, н ако га ноложи за оцену три, прогласиће се да је способна за сталну учитељицу. Такође проглашава се да је способна за сталну учитељицу и свака ученица, која на учитељском испиту добије из свију исиитних предмета оцену добар. Као што се види ова правила много су строжија од пређашњих; али је та строжија мера довољно п оправдана, пошто се само тако може доћи до добрих учитељица, ако оне докажу довољну спрему и способност за нозпв колико тежак толико и важан.