Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

На овоме месту умесно је да напоменем, како и Ђ формулару за статистику ђака основних школа " треба ставити још једну рубрику за оне ученике који се због неспособпости отпуштају из школе. И ако се чданом 23. закона о основним школама од 31. Децембра 1882 г. наређује, да свака школска општипа има и своју школс ку касу, то сам ипак у врло мадо школа нашао ову касу. Имена школских општина које имају, као и оних које немају, школску касу изложио сам у више пута, поменутом прилогу Б). Општине које нису још касу образоваде изговарају се обично тиме, што политичка општина или нема илп неда новде." Школске зграде много су веће, ленше и удобпије у црноречком но у смедеревском округу. Све шкодске зграде — изузимајући само две — три — у округу смедеревском иди су сасвим мрачне, тесне, ниске и сувише трошне, или су опет мало веће али иначе неугодне. Најгоре су школске зграде у Паланци, Друговцу п Новом Аџбеговцу, а најбоље су у Л.озовику, Сараорцима и Осинаоници. До добрих школских зграда може се брзо доћи само на начин који сам изложио, мало папред, говорећи о груписању школских општина. Школски намешгај већипом никакав је. Ново клупе видео сам само у 2—3 школе а иначе су свуда пакараде од клупа, у главном онакве су као што сам их прошле године (в. мој извештај у првој свесци Просветног Гласника од нрошле године) описао. Ормани за књиге такође бедни су. Много школа има које имају само по једну столицу и по један сто, па и ово је нскварево. На кратко школски намештај не ваља ништа а ретко га, као што већ рекох, и има свуда. Ову оскудицу треба час пре намирити, пошто све оне јако наносе уштрб и дечијем здрављу и школином напретку. Школски дневник, може се рећи, да у мало школа пије вођен као што треба. Оно неколико наставника, код којих сам опазио неуредне дневнике, грешило је махом у овом: а) белешке нису давали деци на крају свакога месеца, но пред мој долазак, које су по томе без вредности пошто се може да узме да су даване на иамет; б) белешке

су исписнвалп плајвазом а не мастилом, и в) нису билп свели годишње резултате, правдајући се: како су мислили да то треба чиниги на крају Јуна и ако је у чл. 2. „правила о превођењу ђака основних школа из млађих разреда у старијн" јасно казато, кад се и како се ово ради. Сви овакви наставиици упућени су на у-редније вођење школског дневника држећи се ири томе свију прописаних упутстава. Колико се је могло контролисао сам предузимање мера од стране наставника наснрам деце која су неуредно ишла у школу. Али и ако сам на неким местима у овоме погледу лако долазио до истине, нисам могао из неуредних школских архива, које су још на много места помешапе са о.пштинским архивама, да свуда то тачно дознам. У многим дневницима видео сам да учитељи оцењују у III разреду свакога ђака из „Земљониса" засебно а из „Српске Историје" такође засебно. Ово исто вреди и за „Јестаственицу* у III и IV разреду, у којима је сваки ђак одвојено оцењен из „Познавања Човека" а одвојено опет из „Јестаственице." Раснисом једним треба обавестити учитеље: да је у III разреду Земљопис са Историјом један предмет. Слично овоме ваља их упутити и за оцене из Познавања природе. Скоро свуда запнсивапи су ђаци у уаисницу на време и ове су чисте и већином уредно вођепе. Поред учитеља треба да потписује уписницу и цео одбор. И ако је наређено да се имена ђака записују азбучним редом, то сам опет нашао неколико уписница у којима су имена ученика бележена преко реда. У неколико школа видео сам још оне најстарије уписнице. Добро би било кад бп се рубрике у уписници узеле онаке исте као цјто су п у школском дневнику, па сви резултати из дневника да се заводе и у угшснице. Ова би унисница личила од прилике на ону што је сада на унотреби по гимназијама. Скоро свуда видео сам сиисак нових ђака потиисан одбором школским и већином су били уредни. Сиисак кпига и сиисак школског нпмђштаја и учила махом су уредни и у добром стању. Из њих сам видео да је ретко која школа ма чим приновљена у школској 1884-5. години. 9