Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

штавање или аиерцепција", „бесвесна аистракдија« и њима сличне, долазе сасвим у разред сила психичких, зато је опет начии појаве њихове у језику са свим својеврстан и такав, да може бити разумљив једино само ономе , који се носветио специјалном пзучавањујезика. У половини акустичко - физполошкој наука се о језику само користи пресудама акустике и Физиологије, али их ипак саставља на такав начнн, који је потпуно туђ овил двема иаукама. Ово састављање акустике и Физиологије за иотребу лингвистима

дало је почетак особитој науци , „физиологијц звука" (или „гласа") или „антропофонпци ", као делу науке о језик}'. Слично овоме, околност, пгго се Физиологија занима само испитивањем физичких и хемиских процеса у живом организму — још ие уништава ову науку (физиологију), нити је спугата на стуиањ некаквог случајиог конгломерата од пит&ља, што припадају, по данашњем, хемији и физици. (Наставиће се.)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од Д,ЛЕКСАНДРА ^ЕНА ГЛАВА ШЕСТА ПСИХО^ЛОШКА ПОСТУПНОСТ У ПРЕДМЕТИМА (Наставак)

Опширна гдава о пеихолошкој основи васпитиња не додирује једну тачку, а то је поступност духовних снага и способности. Међу тим је врдо важно, да познајемо не само гдавне састојке нашег интелектуалног састава, него да знамо и ред, којим се он поступно развија. Кад бисмо смели узети, да мозак још при рођењу има све оне снаге, које има и у 21. години после рођења, а да је у погледу утисака једна ±а!>и1а гааа, онда би и ред схваћања потнуно одговарао ономереду, у коме и ствари зависе једна од друге. Прости елементарни утисци дошли би најпре, па за њима би следовали сложени; конкретни би претходили апстрактнима и т. д. Приоритет у изучавању могао би се по врло цростом правилу решити. Аналитички иди логички поредак био би нринцин, по коме би се предмети поступно уредили. Међу тим у истини ствар стоји са свим друкчије. Ј ) ) 1То анатомској науци мозак расте врло брзо До седме годинб живота, кад он просечно тежи

Да ли васнитач има да ради са веК развијеннм мозгом или са мозгом, који се 40 унција (код мушких). Од седме па до 14. године растење је мозга много спорије, и тада мозак тежи 15 унција. Оп 14. па до 20. године мозак расте још спорије него у другој периоди, и тада досГиже свој највећи водумен. Дакле већ и због самог расгења мозга могу се извесне интелектуалне тешке радше извршити у 8. годпни са свим олако, што би било савршеио узалудно и немогуће предузети у иетој нли шестој годиаи. Ово се слаже и са целокупним нашим искуством, и то је баш врло важно, што се овим искуством још јаче потврђујс. Често се дегаава да се ученику у извесним годинама старосги да неки задатак, који он пије никако у стању да савлада, док међу тим после две или трн године ми видимо, да он тај исти задатак савлађује са свим олако, и ако се није ништа учинило, да се он за то ирипреми. Разуме се да је ученпк у томе размаку времена нешто и пскусио, чим ср утире пут и олакшава рад за решавање. Нарочнто се оио јасно огледа код симболичких и апстрактних предмета: Аритметике, Алгебре, Геометрије и Граматике. Разлика старости од две или три годнпе за ове је иредмете од пресудне важности. Међу тим ово је само једна страна, алп и врло важна, у погледу промењљивости мождане снаге, која се нојав.вује са растењем мозга. По аналогији мншићне спстеме ми и нехотице долазимо до закључка, да су периоде брзог растења баш оне, у којима је п примљивост духовиа најјача. У