Просветни гласник

78 велешке 0 просвети и школама

IV У Пруској је плата учитеља осаовних школа млого мања од плате њпхових другона у осталој Немачкој и ван Немачке. II у Аустрији и у Итадији већа је плата учитељска но у пруској краљевини, а у Француској, Енглеској, Белгији, Холандији и Швајцарској већа је за половину од плате пруских учитеља. Тако, кад се узме у рачун просечна плата, онда су пруски учитељи но вароптима плаћени с 1800 дин., а по селима с 1193 дин. У покрајини Шлезији и Познањској није пи толико, јер по иарошима се плаћа у средњу руку по 1775, а но селима по 1150 и 1080 дин. У старим пруским покрајинама платаје по варошима 1837; а по селимаје 1290, 1330 ц 1350 дпн. У новим је иокрајипама друкчије у Шлезвиг-Холштајну плата је варошких учитеља 1715, а сеоских 1332 дин.; у Хановеру је по варошпма 1802, а по селима 1170 дин. V У Хали (па Сали) почетна је плата 1312, 5 дин. и расте сваке 3 године са 205 дин. Највећа је плата 3375 дин. VI У Сангерхаузену такође су ту скоро на ново регулисане плате учитељске. До навршепе пете године службе имају учитељи 1125 дин., а иосле сваких. 5 год. добнјају:: 1312, 5, 1500, 1750, 1937, 5, 2125, 2250 и после навршене 35-те године службе 2375 дин. (У средњим школама плате износе : 1687, 5, 1875, 2062, 5, 2250, 2437, 5, 2625, 2750, 2878 дин.). VII У Вурцену плата учитељска износи: привременнм 1280 днн., а сталнима 1500 па онда се сваке три године новишује са 187,5 дин. до 2250 дин. а за тим иста новншица даје се сваке 4 године, докле се не дође до плате од 3000 дин. Године службе на страни проведене рачунају се. VIII У кантону Аргава (Аауасс), у Швајцарској нлата је учитељска 1200 дин., а највећа је 1500 дин. Учитељ се бира на 6 год. Еад то време протече, подвргава се иовом избору. Но ако већина онштинска хоће, може се учитељ у свако доба отпуститн из службе. Стање основних школа у Чешкој 1885. године. Краљевина Чешка поде.иена јо у 104 школска среза, од којих је 57 чешких а 4 7 немачких. У оним срезовима има 4299 школских опшгина; од ових општина 2 38 7 је у чешким срезовима а 1912 у немачким. Покрај наведеннх срезова три вароши : Праг, Кралмчин Градац

и Либерец (Рајхенберг) свака за се образују по један школски срез. По члану 19. закона школског од '/ 19 Децембра 187 5. године, деле се школске општине у четири класе и према тој подели одређује се и учитељска плата. Број омштина у прве три класе законом је одређен, и може их бити у I. кла-

си 100 , у II.

250 а у

III. 1400

; у IV класу

долазе све остале општине.

Године

188 5. било је

школских опшгина

у класи

чешких намлчких

у омште

i ....

II ....

130

100

236

III ... .

088

674

1362

IV • • •

1517

1089

2606

Основне школе деле се

на више

(грађанске) и

ниже, а било је

школа

у срезовима

виших

нижих

у опште

чешким • • •

• • 68

2487

2555

немачким • •

• • 58

1981

2039

варошким • •

• • 5

Свега

• 131

4505

4636

18 8 4. године • ?

4597

Од виших основних школа

било је за децу

чешких

НеМАЧКИХ варошких

мушку и женску

• ■ 24

само мухцку • •

• • 2 7

« женску

• • 17

Свега

• • 68

Ирема томе било је свега за мушку и за женску децу 54, само за мушку 5 4, само за женску 2 3 школе. У свима овим вишим основним школама било је свега 578 разреда, а на по се у школама : чешкпм 28 7 разреда немачким • • • • 2 54 « варошким .... 37 « Од нижих основних школа било је за мушку и женску децу 4.292, само за мушку 107, само за женску 106 школа, а на по се у школским сре30вима било је зл децу 1 чешкнм немачким варошким 2349 70 08 2487

мушку и женску само мушку • • « женску Свега •

1929 26 20 1981

14 1 1 12 37

Све ове школе имале су укумно 1 1740 разреда, и по гоме долазило је у средњу руку по 2-0 разреда на једну школу. На по се имале су школе У срезовима : СВг.ГА у средшу руку р А 3 р е д а чешким 0700 2'7 немачким - • • • 4 061 2'4 варошким .... 319 8'6 Велики број разреда у варошким школама односи се, разуме се, на маралелне раз еде