Просветни гласник

КЊИГЕ И КЊИЖЕВНИЦИ

А. Брикнер овде је такође много прнвредао, написавши седам обзнана: једна је само о дитавском језику, а свих 6 остадих о разним знаменитим нроизводима пољске литературе и лппгвистике; трећи сурадник Јагићев, В. Неринг обзнанио је и оценио две књиге опет из пољске, и то сгаре, литературе; три радње из области литавске и летске лингвастике п литературе одениоје руски филолог Ед. Волтер ; и најпосле по једну „обзнану" написаше Л. Мазинг (о издању »Изборника вел. кн. Свјатослава Јарославича" 1073.) и Тодор Еорш (о врло значајпом послу Фр. Миклошића »Б^е ШЉзсћеп Е1етеп1е 1п <1еп 8и(1ов4- ипс! оз1«игора ,18сћеп Зргасћеп"). Све су ове обзнане од неисказане вредности, јер нас не само опширно и верно упознају с делима, која се обзнањују, него нас уче и многом чему новом, чега нема у књизи, о којој говоре. Особито се одликује опширношћу и множином значајних допуна на нослетку поменута обзнана Т. Корша, од које ћемо наставак и свршетак читати у IX књизи, пошто је овде изашао само један део њен. Па инак се читалац највише иора зауставити на оценама, које је писао сам уредник. Он је обзнанио и достојно оцеиио ове поименце књижевне нроизводе: 1. „ћ^огпетеМ з1ауе е!, опепШ (1'аргез 1ез тапизсг. апсГепз е!; то<1егие8" Владимира Стасова, 2., „Руссши Лицевоп Апокалипсисв" по рукописима XVI до XVII в. од Т. Буслајева, — 3., 81ауо-с1еи1 ;бсће8 ипс1 бкто-хћгНепЈбсћев" написао Ни§о бсћисћагсИ, — 4., „Сћгошдие с1Ие <1е Кев1ог. Тгас1. виг 1е 1ех1е зћ-гикзе ауес1и1гос1иск. е!; сотшепић'е сгШцие" од А. Леже-а, — 5. „Фонетика рускаго и древне-церковно-славлнскаго пзнка" П. II. Романовича, — 6., Миклошићев ДМсИошшге аћге§е <1е 81х 1ап§иез з1ауез е1с." (новн уноредни речник руског ст. словенског, бугарског, српског, чешког и пољскогјезика, растумачен Францускпм и немачким речима), 1 ) — 7., «ХЈп1егзисћип§еи ићег ОиапШа1 ипс! Ве1опип§ 111 <1еп з1ау1зсћеп бргасћеп. I. Б1е ОиапМШ јт 8егћ1зсћеи а од А. ВезкЈеп-а (из љубави према свом матерном језику, као што сам вели, Јагићје ову оцену опширно нанисао^ Ј ) Јагићева одеиа овога речника врло је зп ачајна, те би било корисао баш због велике вредности и услуге, коју може чигшти овај ирви упоредни речннк свих готово словепских језика — кад би је ко, па било само у изводу, изнео у срнском преводу.

Ј 237

те својим критичнпн наноменама, допунама и исправкама много допрннео и онако великој вредности ове драгоцене студије ученога Немца, који је, бавећи се о заједничкој лингвистици словенској, особито заволео баш српски језик), — 8., ,Истор1Л славанскаго иеревода символа вћрн" А. Гезена, — и 9., ,8Ше ипс1 Вгаисћ с!ег ЗМвћауеп" Фридраха Крауса. Будући у пословима својим озбиљан и скрупулузно тачан, према самом себи оштар и савестан, Јагић је својој научености до сада стекао толико признања, да је његово место неоспорно међу првим Филолозима како свих словенских, тако и осталих јевропских народа. Живом још, многозаслужном старини Миклошићу он је данас најбољи нремац у племенитом смислу ове речи ; он је заиста друга словенска величина уз нрвога и велпкога Миклошића. Ето то је разлог, зашто је само име његово свакоме довољно да верује, као свето, у његове оцене и нресуде, које исказује у поменутим „обзнанама" у свом Архиву. Све су оне паписане научно и објективно, прецизно и марљиво (као и цео други научни му рад), а све без и најмањег зпака о каквом личном или напред створеном расположењу или перасположењу. С тога нам је добро дошла како свака његова похвала о чијем било туђем раду, тако и свака његова осуда и неповољна критика кога му драго дела и старијих и млађих књижевника словенских. С тога и мора баш до срца заболети његова нраведна и оштра пресуда сваког оног, који у заносу за књижевничким именом и што бржом, што већом славом само себе внди, а све друге, од себе и подобвије и заслужније, нревиђа и под ноге баца. Љутн сарказам и оштрину Јагићеве критнке морао је, велим, осетити и етнолог -Фељтонист, др. Фр. Краус, коме не само што ннје стало до тога, шта ће рећи о његову раду стручни и признати научници, које он из иодсмеха „Мивћчззшп« назива, пего му је баш дика, да својии дрским испадима каља и ружи баш оне, којима највише дугује за све, што је могао из писарнице своје избацитн на кљижарски трг. У својим, обично дебелим а на јуриш нисаним комиилацијама (требало би да буду „књиге") сваки час он задева трн у здраву ногу, те исмева и напада безразложно оне, чију славу никад и ничим не може помрачити. Па и у поменутим „Ју-