Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

259

рђав како у граматичком погдеду, тако и у начину изражавања. Еад бк се могда таким ученицима предавати граматика у научном обдику, онда би то био најкраКи пут да се њихово језично образовање поправи. Али васпитање се почиње много пре него што је то могуће чинити, и она се морају емпиричким путем поучавати, по што се са доказима и раздозима тек у доцнијим годинама може радити. Са свим је апсурдна она претпоставка, да је темељ подожен за научно објашњавање у граматичкој настави, чим се изуче она прва три деда говора (ако се то у опште може тако назвати). У читању и у учитељевом говору ученици имају са свим леп и коректан језик. У својим одговорима они непрестано греше како у граматичком тако и у другом погдеду, и те ее погрешке морају одмах на месту и исправити. Њима се мора показати, како треба да говоре; а раздози и основи не могу им се још за неко време дати. Њих треба навадице изазивати да навикнуте говорне погрешке изговарају, и онда их треба одмах и поправити, и тако искорењавати. Па баш, и кад би напустиди школу пре него што могу граматику учити, (а то је, по моме мишљењу око десете или једанаесте године), треба да су у правилном говору бар толико школовани, да више не употребљавају већ одомаћене погрешке у говору, ако не могу поред тога добити још и бољи стил у говору и писању. И ако између рационалне аритметике и граматике, (која је и по себи рационална) не постоји никакав природни приоритет^Игак можемо граматику узети међу најтеже предмете, за које је потребна већа зрелост способности. По тешкоћи, ја бих узео граматику упоредо са почетком алгебре, при чему ја под граматиком разумем анализу ставова, деФиниције делова говора и оункције речи, реченица и цедих ставова. Има лакших делова у грамацици: иреобра&ање и извођење; обадвоје је лаише него делови го-

вора и синтакса. Ади, скоро је узалудно, ако се ово предузме пре онога времена, кад се граматика може потпуно разумети. За време од шесте до девете године нма се са свим довољно рада у учењу речи и памћењу реченичних обдика, у свези са изговором и вежбањем у читању. Поред ноезије могу се узимати и кратки прозаични комади због депога стида, и изучавати на памет. Нема ннкаке потребе, рад које би требадо једну периоду раздвајати у њене дедове. Периоде се могу мењати само у том смислу, да се исти предмет каже другим речима. Ученици ће онда постепено и сами уредити и усвојити боље облике, док оно, што се тиче коректних и конвенционадних особина језика, морају примати на веру. Још веће се тешкоће појављују у одржавању поступног реда у оној материји, која се учи у првим годинама у школи. У школским читанкама могу се видети назори, који данас вдадају о томе, који нредмети треба да нретходе, а који после долазе. Обично се ту налази једна мешавина дакше ноезије, црича понајвише у свези са морадним и другим нростијим ноукама о интересантним предметима, који не стоје ван духовног дечијег круга. А цељи, које се хоће тим да постигну, састоје се: у неговању накдоности и моралних осећања, у задовољавању и започињању у саопштавању знања. Ово носдедње врши се боље, кад се узму за основу, дичним искуством раније стечени утисци који стоје без везе, на се на њих поуке настављају и тако се ти први случајни утисци нроширују, поправљају и концентришу. Но поред свега тога, онет остају вежбања у срицању, у изговарању, у читању и учењу језика, као најважнија за прво доба. Ако се хоће интереса или нримамљивости, онда је ирича за то ирави стожер; а вештина причања јако је усавршена. Мала поука за практички живот, а тако и моралне поуке могу се врдо згодно у краткој 33'