Просветни гласник

ПАСПНТАЊЕ КАО ПАУКА

261

бар резултат ове наставе јеете гато се ученикова пажња обраћа па ствари, које у његовом чулном домагаају стоје. А ово се постиже тиме, што се ученици питањима нобуђују те се сећају оних предмета, поред којих су пре без озбиљног посматрања пролазили, или им се обраћа пажња на неки предмет, који је пред њима. Ово је почетак образовања и напредовања. Али ова се настава може и изопачити, ако се буде захтевало од ученика, да се он опомене и оних ствари, које је можда један пут пегде видео, и да од њих правп нове комбинације. Основу за моћ схваћања образује искуство о различним стварима, сценама, људским становима, настањеним варогаима и свима живим бпћима — људма ( животањама иЈЗиљкама, — радњама, другатвеноети и саобраћају. У колико је ово искуство веће, у толико је и почетак бољп. После искуства долазе на ирво место мотиви, који аажњу или иосматрање иодстшу. Они зависе од духовних особина, и могу се створити или произвести у врло незнатном обиму. Дружење са пнтолигентним људима утиче најповољније, да се потребна пажња пробуди. Ми не можемо у свакој тачци јако узбуђење произвести, па бага п кад бпсмо то могли учинити, опет је боље умереније узбуђење, а да дуже траје. Учитељ се мора уирављатн ирема оном искуству, које је ученик раније стекао, и цео свој рад према томе подегаавати. Ово прво искуство, које је дете пре гаколе стекло, служи као основа, на којој учитељ даље зида. Има прилика, кад учитељ треба питањима да побуђује ученика, те да се овај сећа оних утисака и представа, које је већ раније добпо и да их доводи у свезу, то на тај начин да му изогатрава пажњу за нове случајеве, који ће тек доћи. Тегако да се могу и књиге тако написати, да потпуно одговоре овоме захтеву. Доиста је веома тепшо овака вежбања радити у једном разреду, где се на-

лазе толике личности са тако разлнчитим индивидуалним особинама. За ову се цељ не може лако нодесити она опгата метода за учење, која се учптељима прописује, и ако опа треба да је сваком учптељу позната. Сад разгледајмо како су еастављене обичне читапке у погледу поступиога реда. На први степен долазе лактпи и простији нредмети из ноезије, гатке, анегдоте о животињама и лаке прпче. Ово је онај етадијум, у коме је настава у читању главна ствар, а садржина долази, као нешто споредно, тек на друго место. У колпко је дете у стању да разуме смисао онога гато чита, у толико то вигае пријатно раздрагава његова осећања и наклоности, које оно у то доба има. Али се и не очекује да оно при томе п много гата научи. Моралне се поуке не губе из вида. Животописи знатнпх и ваљапих људи јесу једаи од најранијих предмета за духовну храну. У другом и трећем разреду почиње права поука у различним облицима; поезија постаје разновренија, а приче се узимају опширније и дуже. Има једна велика област, која је неисцрина у материјалу за наставу, а то је ј естаственица. Ва њом долазе друга два опгаирна дела : ГеограФија и Историја. За овима долазе опгате корисна знања нз вештина, индустрије и животних потреба. Сва се ова знања изнајпре дају емпирички и без строге везе, на тек на вишем степену, у читанкама за више разреде основне школе, покушава се, да материјал буде уређен но поступном реду, и тако да буде у свези. Из Физике, Хемије н Физиологије уче се елементарне појединости, при чему се мора строго одржавати ностуиан род, изузимајући онај нрви емпирички етадијум, кад ее све предаје без везе ; али, узевши строго, ово није наука него само припрема за њу. (Настаниће се)